За девет месеци профит 865 милиона евра: Банке се купају у новцу – неке много више

06:20 06.12.2023.

Банке у Србији ове године су откриле „ел дорадо“ и зарађују као никада. Прошле године су зарадиле 742,4 милиона евра, скоро дупло више него годину раније, а за девет месеци 2023. већ су прескочиле тај профит.

Према кварталним финансијским извештајима банака за девет месеци ове године 20 банака које послују у Србији зарадило је целих 865 милиона евра.

Раста каматних стопа учинио је банкарство ванредно профитабилним послом у поређењу са периодом када су каматне стопе биле на историјским минимумима. На почетку 2022. године еуробор је био негативан, -0,5 одсто, док је данас на нивоу од преко четири одсто, слично као у време светске финансијске кризе.

Најважнији извор прихода банака ове године су камате. Нето приход од камата (приходи од камата умањени за расходе на камате) на нивоу целог сектора од јануара до краја септембра износио је више 1,4 милијарди евра.

Нето приходи од накнада и провизија достигли су такође значајних 488 милиона евра.

Укрупњавање које се одвија у банкарском сектору протеклих година донело је повећање концентрације активе и профита у неколико највећих банака.

Највећа банка на тржишту и након три квартала 2023. била је Интеза са активом од 7,3 милијарде евра и учешћем од 14,97 одсто на тржишту.

Друга је мађарска ОТП банка, настала припајањем Сосијете женерал и Војвођанске банке, са имовином од 6,75 милијарди евра или 13,87 одсто тржишта.

Иако су и даље технички одвојене банке, АИК и Еуробанк Директна, коју је преузела банкарска групација Миодрага Костића, заједно су избиле на треће место са активом од 6,6 милијарди евра што се пресликава у 13,6 одсто тржишног учешћа.

Ово је први пут да је једна домаћа приватна банка међу највећим банкама на тржишту, од Другог светског рата.

На четвртом месту по тржишном учешћу је аустријска Рајфајзен банка са 5,7 милијарди евра активе која је више од 20 година пословала на тржишту органски растући да би прошле године преузела пословање Креди Агрикол банке у Србији.

Пета по величини банка је Уникредит са имовином вредном 5,1 милијарду евра док је на шестом месту НЛБ Комерцијална банка са 4,8 милијарди евра активе.

Ових шест банака контролише близу 75 одсто активе банкарског сектора у Србији.

Ако би овој групи прикључили државну Поштанску штедионицу која има активу од четири милијарде евра, група од седам највећих банака управља са скоро 83 одсто активе.
Највећи профит имала Рајфајзен банка

Код профитабилности концентрација је још већа. Пет највећих банака је зарадило 72 одсто укупног профита банкарског сектора, а у џепове шест најпрофитабилнијих се слило 83 одсто укупног профита.

Највећи профит за девет месеци ове године остварила је Рајфајзен банка – 143,3 милиона евра.

Друга је Интеза са 131,3 милиона, а трећа је Уникредит са 122 милиона евра.

Профит ОТП банке износио је 118,25 милиона евра, а НЛБ Комерцијалне банке 107,3 милиона евра.

У групу великих банака још улази у комбиновани профит АИК и Еуробанк Директне од 95,3 милиона евра.

Једина банка која је у овом периоду радила са губитком је и најмања банка на тржишту Мирабанк са губитком од 515 хиљада евра. Ова банка је и прошле године, за првих девет месеци, док су се остали купали у парама, некако остварила губитак од 4,5 милиона евра.

На путу банкарског сектора до профита од милијарду евра ове године чини се да једино могу да се испрече мере НБС.

У септембру је Народна банка Србије ограничила каматне стопе на стамбене кредите везане за евре, а скоро истовремено је повећала обавезну резерву банака.

Оцена НБС је да би ограничење каматних стопа на стамбене кредите требало да кошта банке око 10 одсто њихове пројектоване добити.

Ако је за првих шест месеци профит банака износио око 600 милиона евра, пројектована добит за целу годину могла би да износи око 1,2 милијарде евра, што значи да би ова мера могла банкарски сектор да кошта око 120 милиона евра.

Ефекат обавезне резерве на билансе успеха банака требало би, према оцени НБС, да износи око пет милијарди динара на годишњем нивоу, што је око 10 милиона евра на нивоу једног квартала који је остао до краја године.