Pročitaj mi članak

Vlada nas je „odbranila“ od poskupljenja goriva – dizel i benzin kao pušteni s lanca

0

Gorivo u Srbiji ponovo je poskupelo, pa tako vozači ove nedelje plaćaju po 211 dinara za litar dizela, a 192 za litar benzina. A dok gorivo iz nedelje u nedelju poskupljuje, na snazi je i dalje Uredba o ograničenju cena, koja bi trebalo da zaštiti vozače od poskupljenja. Ipak, kada je, u martu prošle godine, Uredba stupila na snagu, obe vrste goriva bile su drastično jeftinije nego sada – dizel za 23, a benzin za 16 dinara po litru. Jedan od glavnih krivaca za visoke cene u Srbiji je akciza na gorivo, koja će od oktobra biti još veća.

Министарство трговине још од марта 2022. године сваког петка објављује цене горива за наредних недељу дана, а прошли петак донео је, још једном, лоше вести за возаче, јер су поскупели и дизел и бензин, који сада коштају по 211 и 192 динара по литру, а прошле недеље су коштали 207 и 189.

Возаче (не) штити Уредба

Владина Уредба о ограничењу цена нафтних деривата донета је 10. марта прошле године, да би одмах сутрадан ступила на снагу.

Тада је литар дизела коштао 187,74, а бензина 176,31 динара по литру. Сада су обе врсте горива скупље, дизел за 23, а бензин за 16 динара. Другим речима, док је на снази уредба која би требало да заштити возаче од превисоких цена нафтних деривата, дизел је поскупео око 12, а бензин за девет одсто.

Председник Удружења власника приватних бензинских пумпи Милан Ракић каже за “Нову”, Уредба не штити потрошаче, односно возаче у Србији.

“Уредба је донета да би се заштитили увозници и произвођачи, не потрошачи. Међутим, нису цене дизела и бензина код нас превисоке због маржи које убирају продавци, која је сада 13 динара, а била је 7,5 по литру. Цене су превисоке због погрешног Правилника о обрачуну цена. Дакле, требало би ограничити маржу власницима пумо, на рецимо 10 одсто. Тада ће гориво заиста да има реалну цену, у односу на цене на светским тржиштима. Међутим, власт је успела да убеди грађане да је та Уредба ту како би се побољшала њихова куповна моћ, а свима нам је јасно да је од марта прошле године, када је она ступила на снагу, куповна моћ опала”, каже Ракић.

Додаје да ће гориво наставити да поскупљује, јер ће од октобра акциза бити већа за осам одсто, а на то ће се свакако обрачунавати и порез.

“Цене су превисоке, то је свима јасно, али Владу није брига. Њима је важно да убеде становништво да ће 36 снижених артикала тако драстично смањити инфлацију”, наводи председник Удружења власника приватних бензинских пумпи.

Стручњак за енергетику Милош Здравковић истиче да, како би возачи разумели зашто је гориво скупо, прво морају да знају како се обрачунава цена.
Како се обрачунава цена горива?

“Прва је компанијска цена, у коју улази цена нафте на једној од две референтне светске берзе – лондонској или оној у Северној Америци. За нас је важна брент нафта, са лондонске берзе”, каже Здравковић.

Поред берзанске цене сирове нафте, у компанијску цену улазе и прерада, транспорт, а ако је у питању дизел, онда на цену утиче и доступност танкера на Медитерану. Дакле, сви трошкови који једноставно морају да постоје како би се направило гориво.

На то се онда додају акциза и порез.

Баш ту се крије проблем.

Шта је тачно проблем?

Према Здравковићевим речима, управо су акцизна и пореска политика један од фактора који чине разлику у ценама горива у различитим државама.

“Драстичне су разлике у латинској Америци, Азији, Русији, на Блиском истоку с једне и у Европи с друге стране. За разлику од неких држава, примера ради у Европи, ми имамо нашу рафинерију, а ко нема рафинерију, дакле ко не може да прерађује сирову нафту, плаћа додатне трошкове, али и додатне порезе. Према томе, гориво би требало да буде јефтиније код нас него у државама које немају рафинерију. Ипак, акциза и ПДВ су ригорознији. Дакле, Влада може да уводи какву код уредбу жели, али све зависи од акцизе, која ће бити повећана. Али, цене не могу да иду до неба, јер ће људи престати да купују, а отвориће се и једно врзино коло, јер када поскупи гориво, поскупљује транспорт, па И све остало”, закључује Здравковић.

Колико кошта гориво у региону и ЕУ?

Према подацима сајта Глобал Петрол Прицес, у Босни и Херцеговини, дизел је јефтинији за око 40 динара по литру, те кошта 170 динара, што је око 1,44 евра, а иста је цена и бензина. Гориво је јефтиније и у Северној Македоњи, где литар дизела кошта 1,35, а бензина 1,35 евра, што је 160, одсноно 167 динара. Црна Гора такође има ниже цене дизела у поређењу са Србијом, па возачи тамо литар дизела плаћају евро и по, дакле око 176 динара, док је бензин скупљи, те кошта 1,66 евра по литру, што је 195 динара. Албански возачи литар дизела плаћају 1,74 евра, дакле око 205 динара, што је поново јефтиније него у Србији, док их литар бензина кошта 1,84 евра, односно 216 динара, што је скупље него код нас.

Када је у питању Хрватска, литар дизела кошта 1,68 евра, што је око 198 динара, дакле и даље јефтиније него у Србији, док бензин кошта 1,62 евра, односно 191 динар по литру – динар мање него код нас. Још једна држава у којон је гориво јефтиније је Словенија, где литар дизела кошта 1,6 евра, однсоно 187 динара, а бензина 1,55 евра, то јест 182 динара. И у Немачкој је дизел јефтинији код нас, јер тамо кошта 1,78 евра, што је 210 динара, али је бензин скупљи и продаје се по просечној цени од 1,87 евра, односно 220 динара. Дизел је јефтинији и у Грчкој, где кошта исто као у Немачкој, 210 динара по литру, док је бензин доста скупљи, па возачи литар у просеку плаћају два евра, што је чак 235 динара.