Pročitaj mi članakSama pomisao na novi televizor, mobilni ili laptop gotovo kod svakoga budi osećaj euforije i trenutne sreće. Stari televizor ide u drugu sobu, mobilni će se pokloniti ili prodati, laptop će naslediti neko s manjim zahtevima.
Још увек функционална електроника ће увек наћи алтернативног корисника. Али, шта се дешава с електроником коју смо у последњих двадесетак година превазишли и одбацили, где је она завршила?
Заљубљеник у информатику и локални пионир дигиталне технологије Алимесауд Гилић из Бутмира код Сарајева каже да је кроз његове руке прошло неколико тона електронских уређаја и да тренутно из носталгије поседује двадесетак потпуно исправних уређаја чија је употребна функција давно превазиђена.
„Објективно, то је отпад, никад више неће имати своју сврху. Данас имамо паметне телефоне, који су функционалнији од уређаја које чувам. Али, управо су код мене, како би ме подсетили како некада те рачунаре нисмо узимали ‘здраво за готово’. Што се тиче осталог отпада, код нас то није адекватно решено и та електроника углавном иде на исте депоније с отпадом из домаћинстава“, каже Гилић.
Медаље од рециклираних телефона
Фирме које се баве продајом електронике и електричних уређаја, према законској обавези, дужни су властити електронски отпад и остатке сервисирања уређаја доставити фирмама које су задужене за рециклажу.
„Тренутно по кутијама имам више стотина неисправних мобитела, нешто стоји за делове, нешто из лењости да проберем. Ако то није показатељ да смо се затрпали електронским отпадом, онда не знам шта јесте. Има људи који ми донесу исправне телефоне јер не знају шта ће с њима, а очекујем да ће таквих случајева бити све више, јер је код нас, у овим крајевима тренд, доношење половне електронике са Запада. Знам да постоје фирме које су задужене за тај електронски отпад, али нисам сигуран где завршава та електроника и како се рециклира“, каже Дамир Тахировић, сервисер из Тузле.
Инфраструктура начелно постоји, али према речима запослених у фирми које продају електронске уређаје, нико са сигурношћу не може потврдити где је крајња дестинација неисправне електронике.
Организатори Олимпијских игара у Токију најавили су да ће златне, сребрне и бронзане медаље правити од рециклираних мобилних телефона и друге електронике, дакле, у старој електроници итекако има потенцијала. Сваки од дигиталних уређаја садржи мале количине бакра, злата и других племенитих метала који ће се користити за производњу тих трофеја.
Сва три метала потребна за израду медаља налазе се у овим уређајима, а с обзиром на то да се у Јапану годишње одбаци око 650.000 тона електронског отпада, прављење медаља од рециклираног материјала им неће представљати проблем.
И додатна мотивација, и реклама
Постдокторални истраживач на Тринитy Цоллеге у Дублину Харун Шиљак упозорава да је рециклажа електронског отпада неминовна, без обзира на мотив. А мотива дефинитивно има у димензијама исплативости подједнако као и у етичким побудама.
„Рециклажа електронског отпада је неизбежна: имамо ограничене залихе ретких минерала који се користе за израду опреме попут паметних телефона, а сваким даном производимо све више. Иако је то прилично убедљив разлог, ипак нам је потребна и додатна мотивација, и ‘реклама’“, каже Шиљак.
Тона телефона садржи више злата од просечног рудника, док тона руде садржи један грам злата. Проблем је, према речима Шиљка, што мало ко од нас поседује тону телефона.
„Компаније крећу у рециклажу; Самсунг, рецимо, у случају кобалта, али не из еколошких или моралних разлога, него зато што цене ресурса на светском тржишту расту, па је лакше ‘копати’ по телефонима, него по земљи. У рециклираном отпаду се крију злато, сребро, паладиј, платина… који звуче привлачно и скупо, али има ту још тога: итриј, гадолиниј, неодиј, празеодимиј, лантан, тантал, литиј за батерије… Овај списак можемо наћи у енциклопедијском чланку о телефонима, али и у чланку који говори о извозним производима Конга“, објашњава Шиљак и пребацује причу на друштвени проблем.
Кад се већ спомињу етички разлози, према речима Шиљка, читав ланац производње паметног телефона је споран.
Етика, похлепа, крв и минерали
„Од деце-радника, који их састављају, деце-рудара, који копају неопходне минерале, до политичких и друштвених проблема, који окружују најређе ресурсе. Нездрав је то и тежак посао, а политичари и лидери војних хунти се боре за превласт над налазиштима у Јужној Америци и, посебно, у Африци. Чак је и намотај калаја који имамо у кући вјероватно резултат неке тужне приче о похлепи и израбљивању“, каже Шиљак.
Колтан је пример минерала из Конга без којег тешко можемо замислити „нови врли свет“ у којем живимо. Ниобиј и тантал из колтана су у срцу модерне технологије, од електричних аутомобила, до уређаја на којем је овај чланак написан и управо прочитан.
„Људе у Африци буквално убијају за грам колтана, то је велика тајна“, упозорава Шиљак.
Постоје иницијативе за промену политике о материјалима у оваквим уређајима, али је питање колико ће то бити успешно. Чињеница стоји – рециклирати морамо, шта год мотив за то био.
