Производња грожђа у овој години нижа је за 13 одсто у односу на 2011, али охрабрује податак да је извоз вина у експанзији, посебно на тржиште Европске уније.

Прецизније речено, у претходној години произведено је нешто више од 330.000 тона грожђа, док је производња вина премашила 135,3 милиона литара. Процењује се да је ове године убрано око 287.000 тона грожђа.

Дарко Јакшић, саветник за виноградарство и винарство у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, каже за Бизнис да је прошлогодишњи извоз вина премашио 15,4 милиона литара, чиме је извозни резултат из 2010. надмашен за 38 одсто.

– Највећа количина вина, односно више од 5,6 милиона литара, пласирана је на тржиште ЦЕФТА, при чему је потрошачима у Босни и Херцеговини испоручено око 3,5 милиона литара, а онима у Црној Гори око два милиона литара. Раст од 17,6 одсто бележи и извоз вина у Руску Федерацију, где је пласирано око 3,3 милиона литара. Ипак, најбољи извозни резултат остварен је на тржишту Европске уније, где је прошле године завршило око 5,6 милиона литара, што је у односу на 2010. годину чак 5,3 пута већа количина – истиче Јакшић, који процењује да ће се тренд раста извоза наставити и у наредном периоду имајући у виду могућност бесцаринског извоза вина на тржишта Руске Федерације и ЕУ.

Он подсећа да је у првих 11 месеци 2012, Србија у ЕУ извезла два пута више вина у односу на прописану квоту, док је ЕУ испунила 73,5 одсто прописане квоте за бесцарински извоз вина у Србију. Када је реч о увозу, на тржиште Србије је током прошле године ушло око 25 милиона литара вина, највише из Македоније, чак 19,1 милион литара, односно 76,3 одсто укупног увоза. Значајна количина вина стигла је и са подручја Црне Горе, док је проценат увезеног вина из ЕУ био нижи за два одсто. На питање како побољшати конкурентност домаћег вина на нашем тржишту, имајући у виду податак да је тек свака четврта флаша вина у овдашњим угоститељским објектима домаће производње, наш саговорник каже да се та неповољна слика може поправити производњом висококвалитетних вина са географским пореклом.

– Угоститељи гостима најрадије нуде она вина на којима остварују највећу зараду. Чињеница је, такође, да је тренд у Србији производња висококвалитетних вина, пре свега оних са географским пореклом, што је добро, јер ће таквих вина бити све више и у угоститељским објектима. Циљ Министарства пољопривреде управо је унапређење производње вина са географским пореклом, па у том контексту посматрано охрабрује податак да је број вина са географским пореклом порастао са 48, колико је било регистровано 2007, на 210 у 2012. години.

Међутим, веће присуство домаћих вина у угоститељским објектима подразумева и едукацију потрошача, од којих се очекује да препознају квалитет и значај домаћих вина. Та вина су обележена маркицама квалитета и порекла, што је гаранција да су произведена од грожђа из домаћег виногорја, на одређеном подручју и да испуњавају стандарде квалитета – коментарише Јакшић.

Он додаје да се на унапређењу конкурентности домаћих произвођача ради и кроз помоћ у подизању винограда, као и увођењу нове технологије и стандарда, „чиме се знатно смањују трошкови у виноградарству и винарству“. Јакшић је потврдио да неће одустати од субвенционисања подизања нових винограда, док ће се развој винарства стимулисати подстицајним мерама за куповину нове опреме за производњу вина. Он додаје да ће се усвајањем Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју и доношењем подзаконских аката, произвођачима грожђа и вина омогућити да на основу дефинисаних мера и услова планирају производњу на дужи временски период, што ће резултирати унапређење квалитета и бољим положајем на тржишту.

(Данас)

Oznake: vino, Evropska unija, proizvodnja grožđa, Srbija