Земља осигурава довољно ресурса да задовољи потребе сваког човека али не и да задовољи његову похлепу!“ (Ганди).

Након што је дугорочна дубока и језива глобална економска криза угрозила животе милијарди људи, почели смо све више да критикујемо безобразно богате људе који уживају у благодатима захваљујући (не)култури похлепе унутар света; корпорација, банкарства, политике, религије и науке.

На нашу несрећу похлепа је постала главна особина свих људи који управљају већином ресурса на планети. Поједдинци који имају неутољиву глад према згртању новца, моћи и утицаја успели су да се увуку у све поре друштва. Обратите пажњу на невероватне физичке и психичке разлике између обичних људи којима похлепа не влада и оних – који не могу утолитисвоју похлепу и грамзивост.

У многом религијама света, похлепа се сматра једним од основних грехова људи, за похлепнике је Данте Алигхиери у својем делу „Божанска комедија“ – коју је писао између 1308.-1320.- осигурао четврти круг пакла јер је ПОХЛЕПА један од хрошћанских смртних гријехова.

Данте је Божанску комедију писао за време хуманизма, тачније на измаку мрачног средњег вијека када је црква жарила и палила измученом Еуропом, он је чак у овај круг пакла сместио све кардинале, бискупе и свестенике који су се материјално окористили. За дивно чудо упркос критици цркве, Данте Алигхиери није био нити бачен у тамницу нити је мучен од стране Инквизиције. Већ је његово дело постало ремек дело које се чита и данас иако је црква наставила са згртањем материјалних добара.

„Occupy movement“

У септембру 2011. у САД-у (светском епицентру ове економске кризе и месту с најбахатијим похлепницима на планети) се од многих протестних група и заједница створио „Occupy movement“ који је ненасилним и легалним правима сваког грађанина САД-а покушао подићи свест о бахатости и похлепи банкара и корпорација и неправедној расподели ресурса и новца.

Иако су припадници Occupy movement изразито мирно и стоички износили своје незадовољство упркос отвореним провокацијама и убацивању полицијских агената у њихове редове, држава је затворила на хиљаде припадника покрета. Без обзира на масовности протеста не само у Америци већ и широм света ништа се није помакло на боље.

У ствари САД је створио закон о одбрамбеној ауторизацији по којем се сви грађани САД-а могу испитивати, затварати и мучити без судске одлуке и доказа – habeas corpusa.

Цензура потакнута похлепом, ништа ново!

Иста „демократска“ држава је покушала прогурати законе о цензури интернета СОПА и ПИПА, на што је већина интернетских корисника згрожено реаговала, до даљњег је одложено прихватање ових закона али се тренутно само у САД-у на судовима нашло преко 48000 људи који су торентима скидали музику и филмове ЗА СВОЈУ ОСОБНУ ПОТРЕБУ, а које су судови САД-а прогласили пиратима чак иако су с торентом скинули једну једину песму, за такве „ужасне“ преступнике су казне износиле најмање 750 долара по песми плус судски трошкови.

Најгоре су прошли корисници Бит Торента тачније њих 200 хиљада који су сви од реда проглашени кривима због наводног дељења материјала који је ауторски заштићени.

Ово није врхунац похлепе у забавној индустрији, након што СОПА и ПИПА нису прихваћене, ПОХЛЕПНИЦИ су полудели и уз помоћ апарата репресије “најдемократскије” државе на свиету су угашене неке странице које су бесплатно делиле информације и медијске информације, тако да с правом можемо закључити како се око интернета већ створио жељезни стисак оних који желе НАПЛАТИТИ БАШ СВЕ што чујемо, видимо и прочитамо.

Колико год ми покушавали проматрањем историје да схватимо када је похлепа узела маха, чини нам се да је она умногоме део чак и човекове давне историје, још од времена Месопотамије и Акада јер су се због похлепе водили многи крвави ратови.

Ако се некада похлепа сматрала смртним грехом није се ни искоренила нити смањила, у суšтини она је толико напредовала и прожела све поре људског постојања да је данас највећи моћници и богатуни на свету сматрају врлином без које се не може управљати: коорпорацијама, странкама, банкама, војскама, високим науцним институцијама и елитистичким друштвима.

С правом се питамо шта ће похлепници смислити када од нас не буду могли измусти ништа више осим наших живота?

Наше потрошачко друштво је дошло до крајњег СТЕПЕНА „развоја“ када се јасно и гласно даје на знање „раји“ да могу говорити, бирати, оздрављивати, одлучивати, едуцирати се и уживати једино ако отворе банковни рацун и ако тамо имају новца.

Један од најбољих показатеља ПОХЛЕПЕ је банкарски систем који је постао толико компликован да просечни човек није у стању да разуме једну обичну отплату кредита, чак и ако мисли да отплаћује 8% камата кредита, плаћа барем дупло више захваљујући систему који је направљен на такав начин да ми не можемо лако да схватимо да банке користе лихварске услове пословања, и то сасвим легално, и да те лихварске пословне обичаје користе како против обичног човека тако против целих држава које су срозане у категорију рејтинга кредитног смећа.

Грег Смит. човек који је први отворено признао како се кроји политика у једној од највећих креднитних банака – похлепа је мото под којим ради Голдман Сакс.

Најбољи смо пример добили пре непуних мјесец дана када је Грег Смит отворено признао у Њујорк Тајмсу што се догађа унутар једне од најмоћнијих берзанских институција на свету и кредитне банке, злогласног Голдман Сакса (ГС):

„ГС је једна од највећих и најважнијих светских инвенстицијских банака и интегрални је део глобалног финансијског система. Када сам се пре 12 година придружио ГС-у само се говорило о „тимском раду,“ интегритету, духу људскости и да увек треба да направитмо најбоље што можемо за наше клијенте. Но у наредним годинама када је ГС добио водство које и дан данас влада овом моћном фирмом, све се преокренуло, сада је најважније бездушно и до краја опељешити клијенте и њих се новим жаргоном назива „Muppeti“ крпене лутке.

Када се буду писале будуће историјске књиге о раду ГС-а онда ће бити записано да су садашњи водећи људи ГС-а, поименице Lloyd C. Blankfein и Gary D. Cohn за време управљања фирмом уништили било какву људскост у ГС-у. Искрено верујем да је морално вођење и политика фирме најважнији део да би нека компанија опстала на дуже стазе.“

 Како се напредује у ГС-у и постаје водитељ фирме?

„Прво је безусловно праћење политике компаније. Тачније убеђивање клијената ГС-а да купују деонице или производе којих се ГС жели отарасити по сваку цену јер немају потенцијал за доношење профита. Друго је уверавање клијената да тргују с деоницама које ће донијети највише профита ГС-у. Можете ме сматрати старомодним, али ја не желим продавати клијентима било какве “производе” који за њих нису добри.

На састанцима сам упорно хтео покренути расправу о томе како да помогнемо клијентима, но никога то није интересирало јер је политика ГС-а искључиво оријентисана на прављење профита без обзира на уништавање клијената.

Зло ми је када се сетим како бездушно ГС подкрада и осиромашује своје клијенте. Последњих 12 месеци сам видио пет различитих директора који су називали своје клијенте „Muppeti“ чак и у комуникацији у електроничкој пошти. Молим вас да схватите да у ГС-у нема никакве људскости, помоћи, искрености и етике. Невјеројатно је како управа ГС-а послује, ако клијенти почну сумњати у ГС, тада ГС с њима престане пословати, без обзира колико је клијент моћан или паметан.

Данас је у ГС-у основно питање које се поставља сваком раднику на крају дана: „Колико си новаца зарадио на клијенту?“ .

Похлепа је врлина, а сиромаштво срамота и грех!!!

Похлепа постаје мото чак и неких најмногољуднијих земаља, у Индији и Кини се већ годинама пропагира како је срамотно ако је нетко сиромашан. О томе како је сиромаштво постало САРМОТА у Кини је Универзитет Харвард направио научни рад, док је Оxфорд направио научну студију у најмногољуднијим земљама света с посебним освртом на Индију у којој се такође створило атмосферу срамоте за све оне који су сиромашни или зависни о помоћи. Најчудније од свега је да се међу таквим земљама налази и Немачка која би требало да буде демократска држава.

У већини подручја Индије и Пакситана сиромаштво пројектује губљење породићне части. У Кини се сиромаштво повезује с губитком поноса и срамоћењем одраслих који нису у стању створити БОЉИТАК тачније иметак, такви се људи јавно прозивају да су неодговорни и непродуктивни.

Професор Волкер, ко-аутор студије Оxфордског Свеучилишта је отворено изнео критику свим светским организацијама које пропагирају и заговарају искључиво финансијске вредности с којима окарактеризују државе или појединце. Он је навео да, на жалост, фиксираност материјалним и вредновање свега према финансијској способности ствара климу у којој целе државе сиромаштво сматрају неморалом и лицном слабошћу, након чега све могуће подцењујуће класификације уништавају понос и достојанство грађана који се након тога ни не могу концентрисати на било шта друго, такве стигме додатно одмажу државама и људима да се економски опораве.

С друге стране бахатост, похлепност и малверзације постају врлине.

Сами смо имали прилику видети да ратни злочинци, тајкуни, мафијаши и друге опскурне личности долазе до позиција моћи и да се такви пробисвети преко ноћи претварају у; политичаре и пословне људе. По медијима смо могли видјети да се против њих воде дуги судски спорови који застаријевају или се одједном кључни свједоци предомисле или нестану, а да врли нови политичари и пословни људи упорно понављају у ударним вестима како им се; подмеће, како их се саботира како је у питању  љубомора и завист. Такве особе возе најскупље аутомобиле, граде виле без престанка, купују земљишта и слично, у вријеме када нормалан човјек једва склапа крај с крајем.

Похлепнике можете препознати по начину комуникације који је врло карактеристичан, то је комбинација уврједа, вулгарних испада и мелодраме, на нас гледају с висока и свакога сматрају мање вриједним и мање паметним.

Похлепник никада није задовољан с оним што има и увијек жели још, без жаљења искориштава људе и ресурсе око себе и лако се од „пријатеља“ претвори у најгорег непријатеља ако му нешто или нетко не одговара. Похлепник је исто тако спреман направити пакт и с највећим непријатељем ако види да од тога може извући икакву корист. Похлепници показују психопатске, нарцистичке и утилитаристичке одлике и углавном се понашају као емоционални и енергетски вампири.

Питамо се је ли Данте малчице погријешио када је похлепнике одлучио ставити у четврти умјесто у најдубљи девети круг пакла?

Љубица и Зоран Шаран, Матрикс Ворлд

(beleznica)

Ознаке: банкеГрег Смит, владари света, грех, новац, похлепа, САД