Прочитај ми чланак
Британија мерама штедње реже грану на којој сједи, Лабуристи упозоравају на могућност социјалних немира.
Грчка, Ирска, Португал, Италија, Шпанија … То је почетак списка европских земаља које примењују разне врсте мера штедње за које је чак и ММФ признао да не дају резултате. ММФ се понаша као Лабуристи у градским већима у Уједињеном Краљевству. Што то раде Лабуристи ћемо детаљније видети даље у тексту. Једно се ради, друго говори.
То смо већ навикли. Али да се једно ради, а у исто време говори против тога? ММФ то већ ради, сада су почели и Лабуристи у Уједињеном Краљевству. Узимајући у обзир све што смо до сада рекли о економској кризи која тресе темеље Запада, право питање је да ли улазимо у потпуно стање анархије кад су у питању мере штедње?
У ранијим анализама смо доказали да се мере штедње проводе чак и у Немачкој. Недавно је откривен податак да хиљаде немачких пензионера живи у домовима у Мађарској, Чешкој, Словачкој, Украјини, Тајланду, Филипинима. Мјера штедње која је добила име „нехумана депортација“
– Немачка „извози“ пензионере у старачке домове Источне Европе и Азије Стога можемо слободно рећи да скоро и не постоји држава у Европи која не спроводи мере штедње. Без повећања БДП-а мере штедње, као што видимо, не могу допринети ничем добром. А БДП већине држава незаустављиво пада. Како је могуће штедети, а мање производити и мање зарађивати? Ако имате дневно зараду од $ 100, па због мера штедње она падне на 80 $, док у међувремену због пада производње не можете зарадити ни 60, где је ту логика?
Једна држава се уз Немачку (донекле и Француску) сматрала недодирљивом јер је пропаганда била усмерена на ПИИГС државе. Та држава се данас налази на великом раскршћу. А то је Велика Британија. Камерон и Клег су много тога обећавали, али у пракси је ситуација таква да су градски челници који припадају Лабуристима почели упозоравати на могућност социјалних немира. О томе се опширно говори у тексту „Вође вијећа у Уједињеном Краљевству упозоравају на социјалне немире“ Роберта Стивенса од 8.јануара ове године.
То није ништа ново. Већ смо видели велике немире када су неке лондонске 4. горјеле, а студенти су неколико пута излазили на улице због драстичног повећања цене школарина. Цена школовања у Британији ће достићи 100.000 фунти. Водеће банке у Уједињеном Краљевству су умешане у скандал ЛИБОР и многе друге скандале (ХСБЦ), неколико пута се протестовало у великом броју због промена у државном систему за здравствену негу, док многи пензионери немају за грејање због све већих цена енергената, а неки се чак возе градским превозом да би се угрејали.
Индепендент је писао како истраживања показују да је број особа које годишње умиру због немогућности да угреју сопствени дом и до 4 пута већи од бројки са којима је у јавност изашла британска влада. „Око 7,800 људи током зиме умре јер нису у могућности адекватно угријати свој дом“, наводи професорица Кристине Лиделл са универзитета Улстер.
Велика Британија је у великим проблемима, али то неће зауставити мере штедње
Чини се да су се из дубоког сна пробудили Лабуристи који су итекако имали времена да промијене ствари јер су дуго били на власти. С доласком Камерона на власт, као да су пали у дубоки сан, а сад су се у шоку пробудили и дају веома узнемирујуће изјаве као да нису били ту где јесу годинама.
‘Вође градских већа у три града које контролишу Лабуристи су послали писмо Обсерверу које је објављено 29.просинца. Они упозоравају да мере штедње Конзервативаца и Либерал-Демократа могу довести до ‘распада грађанског друштва’.
Ницк Форбес из Савета града Њукасл, Џули Доре из Савета града Шефилд и Јое Андерсон, градоначелник Ливерпула, су написали: ‘резови које трпе услуге које пружају локалне владе су превелике. Тражимо да зауставе то што раде и да послушају наша упозорења пре него што почну социјални немири ‘.
Писмо је написано као одговор на недавно смањење од 2% буџета вијећа након смањења од око 28% од стране Владе Уједињеног Краљевства. Као део програма мера штедње Владе од 155 милијарди фунти, више од једне милијарде фунти резова ће се наметнути током 2013. године.
Слиједећи низ мера штедње ће још више осиромашити милионе људи и уништити оно што је остало од социјалне државе. Лабуристи се боје социјалних немира који би били много већи него нереди који су се догодили у августу 2011. године. Они знају о чему говоре. Владајућа коалиција је само успјела наметнути удар радним људима јер су се могли ослонити на вијећа која контролишу Лабуристи у великим урбаним подручјима.
На Западу ништа ново. Сада Лабуристи говоре против Владе, а кад су они били на власти Конзервативци и Либерал-демократе су говорили против њих. Али нешто се ипак променило. УКИП (УК Индепенденце Парти) сада говори против свих њих и ЕУ и чак, као што смо већ говорили, неки лордови прелазе у њихове редове јер виде да је враг однео шалу.
Врло је занимљиво како ће реаговати популација у Уједињеном Краљевству. Тренутно се у Северној Ирској данима сукобљавају демонстранти са полицијом због тога да ли ће се застава вијорити или не (њих изгледа не брине економска криза него се понашају као добар део Балканаца и свађају око заставе), Камерон каже да ће жестоко узвратити Аргентинцима ако ишта покушају на Малвине, аи Сирија је увек на дневном реду Владе Уједињеног Краљевства.
Камерон редовно ‘квари’ састанке у Бриселу, а ускоро треба одржати говор у којем ће рећи у којем ће се правцу кретати прича о референдуму о чланству Уједињеног Краљевства у Европској Унији. Обзиром да је постигнут договор о шкотском референдуму, онда не можемо говорити о Уједињеном Краљевству (?), Али ни Великој Британији. Питање је да ли ће остати име Уједињено Краљевство ако се Шкоти одвоје (у што не треба сумњати, поготово сада када Лондон штеди где год стигне).
Очигледно је да влада апсолутни хаос на многим фронтовима. Као што је рекао Нил Кларк за РТ ниједна Влада није успела тако брзо постати омражена. Ето бодова за Лабуристе код оних који имају амнезију што се тиче владавине Лабуриста.
Док је већина популације у иностранству још увек засљепљена енглеским извозним идејама и продуктима (којих је због све тежег стања и пребацивања производње на Исток све мање) који стварају о њој позитивно мишљење кад је економија у питању, као што је музика, филмови (ових дана Јамес Бонд руши многе рекорде кад је у питању зарада, још један апсурд ситуације у којој се налазимо), фудбалска Премијер лига, док се говори о баснословним трансферима, чак се иу том сегменту види колико је лоша ситуација, ма колико се покушавала скренути пажња. Све више клубова у Енглеској купују странци. Стога не треба чудити ако Руси, Кинези и Арапи буду власници већег дијела Премијер лиге.
Веома је занимљив и профил особа које купују по Енглеској разне ствари с лакоћом (што је раније било тешко замисливо). Роман Абрамович, власник Челзиа, али и други велики власник енглеског клуба (Манчестер Сити) је прави пример посустајања енглеског капитала и уласка страног. Ал Нахиан (рођен 1970.године), члан владајуће породице из Абу Дабија је члан Врховног нафтног савета те разних одбора попут Интернатионал Петролеум Инвестмент Цомпани и Абу Даби Инвестмент Цоунцил.
Мансоур поседује акције у великом броју компанија, укључујући Виргин Галацтиц и Ски Невс Арабиа. Он је такође власник Абу Даби Јунајтед Груп која је купила Манчестер сити. Као иу случају Цхелсеа-а с Абрамовицх, и Цити доживљава препород након неколико баснословних трансфера и осваја титулу.
Али Мансоур је, види се из приложеног, и деоничар Ски-а и Виргин-а. Он је одличан пример колико дубоко досеже страни капитал у Уједињеном Краљевству. Док Камерон и Клег режу где стигну, Руси, Арапи и други ‘гости с Истока’ узимају у своје руке заштитне симболе Уједињеног Краљевства. Ако Влада овако настави, а нема разлога да се помисли да неће, биће још Романа и Мансоура, много више.
Велика колонијална сила мерама штедње реже себи грану на којој седи, па су чак и Краљицу морали доводити у трезор Банк оф Енгланд да она гарантује да је злато ипак тамо. Чије злато? У каквом стању? Занимљиво би било чути реакције Немаца, Холанђана, Аустријанаца и осталих који знају или мисле да је њихово злато управо у Банк оф Енгланд.
Кинези вероватно не би обратили пуно пажње на чињеницу да је Краљица посетила Банк оф Енгланд јер они сада проверавају сваку ручицу након лоших искустава са полугама на којима се само на површинском слоју налазило злато. Осим тога Кинези су увозом злата премашили укупне резерве Европске Централне Банке.
Али вратимо се мерама штедње.
‘Резови од више од 1 милијарде фунти су већ прошлост у седам од осам градова тзв.’ Групи сржи ‘изван Лондона, а то су Ливерпул, Бирмингем, Нотингем, Шефилд, Невцастле, Манцхестер и Лидс. Осим тога, 17 општина главног града воде Лабуристи, где су резови у вредности стотина милиона фунти. ‘
Можда се бројка од једне милијарде фунти не чини великом попут трилиона с којима баратају у САД-у, али је за људе којима су ускраћене неке од основних животних услуга огромна.
И док шеици и остали купују по Уједињеном Краљевству и док трају разни проблематични процеси већ набројани, што ради Влада?
‘У Шефилду је изгубљено 1,400 радних места. Свако домаћинство у граду је жртва резова од 280 фунти. 3.5 милиона фунти ће се узети од 36 центара за децу у Шефилду ове године, укључујући 50 отказа. Стотине послова је изгубљено у Савету Њукасла и ове године ће бити додељено још 1300 отказа, као део даљих резова од 90.000.000 фунти. Више од хиљаду радних места је изгубљено у Савету Ливерпула од 2011. године, а много особља прима сада мање плате.
Лабуристи се не противе даљим резовима, али напредују као најбољи политички инструмент за њихово наметање резова. Писмо је направљено тако да појача тврдњу Лабуриста да су они заправо ти који стоје иза традиције ‘конзерватизма једне нације’. У сталним покушајима, вођа Лабуриста Ед Милибанд чини што чак ни Тони Блаир није могао, експлицитно идентификовати Лабуристе као нове Конзервативце.
Ако Лабуристи тако мисле, а дјела указују на то да стварно тако мисле, онда они који позивају у помоћ чине управо оно што смо споменули на почетку чланка: говоре против онога што раде. И опет се поставља питање: да ли је то увод у економску па и политичку анархију не само у Уједињеном Краљевству него и великом делу Запада?
Велика Британија је заиста препуно догађаја за које би требало много времена и виртуалног папира. Стога ћемо детаљно пратити шта се тамо дешава, као што смо иу анализи о ЛИБОР обећали.
(Адванце)
