Pročitaj mi članak
У јеку предизборне кампање, бивши режим Бориса Тадића је истицао како су мала предузећа будућност Србије и да је власт предузела многе кораке како би подстакла њихово стварање.
А да видимо каква је заправо ситуација у пракси.
Још 30. децембра, пред Нову годину Министарство пољопривреде, трговине, шумарства, и водопривреде (на чијем челу је тада био Душан Петровић) донело је уредбу „Маржа за основне животне намирнице максимално у износу од 10 одсто“. Овом уредбом ограничава се највиша укупна стопа марже за одређену робу од виталног значаја за живот (зејтин, брашно, хлеб, млеко и слично), рок плаћања те робе и вредности повраћаја. Званично, уредба је донета у циљу спречавања поремећаја на тржишту.
Али, прави циљ није био да се заштите потрошачи већ да крупни капитал у трговини, уништи мале трговачке радње широм Србије!
Наиме, већина промета у мањим српским трговачким радњама (које су углавном породичне) је промет баш са овим артиклима на које се односи уредба. Применом ове уредбе њихова зарада је ограничена. Такође, како им је највећи промет био са робом која је санкционисана уредбом, они нису могли више да очекују да им понуђачи дају боље услове приликом куповине те робе. Другим речима, оштећени су и приликом набавке робе и приликом њене продаје, што је многе довело до банкрота.
Истовремено, велики трговински ланци губитак настао услед примене ове уредбе „пеглају” тако што на скупљој роби повећавају цене артикала за 1 до 2 одсто и ту имају скоро монополни положај (као „Идеа“ са робом из Хрватске). Потрошач, излазећи из њихових радњи, мање –више излази потрошивши исте паре, само их је распоредио другачије. На пример, уместо да је дао за млеко пет динара више, дао је десет динара више за парфем.
Ситни трговци не могу тај губитак да надокнаде на осталој роби. Они никада , баш зато што су мали, не могу на осталој роби, у којој не спадају животне намернице, добити услове које добијају велики трговачки ланци који су готово 100 одсто у рукама страног капитала. Ове фирме безобзирно извлаче новац из државе Србије, плаћајући српске раднике минимално.
Синдикална права њихових радника су посебна прича. Када би их примењивали у својим матичним земљама одавно би плаћали огромне пенале због безобзирне експлоатације радне снаге или би били затворени. У Србији су инострани трговински ланци заштићени као бели медведи.
Последица кобне уредбе су алармантне: МАСОВНО СУ СЕ УГАСИЛЕ МАЊЕ ПОРОДИЧНЕ СРПСКЕ ТРГОВАЧКЕ РАДЊЕ – поготово у градовима средње величине, где су стигли већи трговачки ланци и где становништво иде само пешке до својих трговина.
Рок важности уредбе истиче у понедаљак 2. јула, а мали трговци су у суботу добили нови шамар, јер је одлучено да се уредба продужи! Ово је уједно и нелегитимна одлука, с обзиром на то да иза ње стоји Влада у одласку. Чињеница да је донета готово инкогнито (током викенда на телефонској ванредној седници), најбоље говори о правом мотиву уредбе.
Све је и овог пута зависило од тајног договора појединаца из Владе Србије и крупног капитала. Када прођу избори, обични људи за политичаре и не постоје. Тако ће по свему судећи и остати све док је на снази пропорционалан изборни систем, па изборне листе искључиво зависе од тога како ће их скројити страначки штабови уз асистенцију крупних капиталиста.
Нема назнака да ће у блиској будућности изабрани посланик бити изабран већинским системом и да ће зависити од воље бирача, а не политичких странака, односно олигархијских елита које на основу личних интереса управљају тим странкама.
Увођење „Марже за основне животне намирнице максимално у износу од 10 одсто“ је јасна потврда да су политичке партије у договру са моћним страним политичким и економским елитама директно спремне да издају и државу Србију и српски народ у целини.
Екипа „Србин инфо“
