Niču u Srbiji "kao pečurke posle kiše", a iz Ministarstva nema naznaka da će se to zaustaviti

Мини хидрелектране настављају да ничу у Србији „као печурке после кише“, а из Министарства за заштиту животне средине и Владе Србије немамо назнаке да ће то зауставити, рекао је агенцији Бета активиста покрета „Одбранимо реке Старе планине“ Горан Токић.

Према његовим речима, глобалног решења за проблем изградње деривационих МХЕ нема на видику него се зауставља један по један пројекат када грађани Србије „засучу рукаве“ и када институције попут Завода за заштиту природе крену да раде свој посао онако како знају и желе, а не онако како им неко диригује.

„Министарство за заштиту животне средине изјаснило се да деривационе МХЕ уништавају природну средини, али они који су изнад министарства се не оглашавају, и док се системски не стане на пут изградњи грађанима не преостаје ништа друго него да се боре за сваку реку. Великог решења још нема, али има малих победа које ће можда водити ка томе да не буде изграђено свих планираних 850 мини хидроелектрана, него рецимо 200. Та разлика од 500 или 600 мини хидрелектрана биће наша победа, а оних 200 биће наш пораз“, изјавио је Токић.

Он је казао да би изградњом, не свих планираних 850, већ 500 мини хидрелектрана Србија изгубила 1.500 до 2.000 километара планинских река, односно скоро све планинске реке, али би двадесетак, тридесетак људи од тог посла живели као милионери.

Према његовим речима, мини хидроелектране почеле су да се граде у Србији како би се наводно сачувала природа и постигла електроенергетска стабилност, а заправо је у позадини свега приватни бизнис.

„Електроенергетска стабилност није суштина улагања у МХЕ. Мини хидроелектране најмање производе струју током зиме и лета, а највише у пролеће у време топљења снега. Са друге стране највећа потрошња струје је током јануара и августа, а најмања у пролеће када отопли. Уколико би се изградило 500 МХЕ оне би максимално могле да дају два одсто укупне електричне енергије потребне нашој земљи. Међутим, толико струје давале би само током пролећа, када се топи снег и планинске реке набујају. Током зиме и пролећа учешће МХЕ могло би да постане два промила“, рекао је Токић.

Он је навео да је Европска унија „покренула читаву причу о градњи деривационих МХЕ“, тражећи од Србије да заштити природу повећањем процента производње електричне енергије из обновљивих извора. Међутим, додао је, наши људи су то изокренули и почели су да уништавају природу, али је ЕУ рекла да томе мора да се стане на пут.

Токић је подсетио да је Европски парламент усвојио амандман на резолуцију о Србији који се односи на очување заштићених средина, уз посебан осврт на градњу хидроелектрана на Старој планини.

„Начин на који се мини хидрелектране граде у нашој земљи, али и у Црној Гори, Албанији, Босни и Херцеговини, није виђен нигде у свету. Аустрија има више хиљада МХЕ али нема ни једно суво речно корито. Србија има сада стотинак МХЕ и 80 сувих речних корита. Техника градње је потпуно деструктивна по природу. Цевовод пречника један метар се укопава у речно корито или поред реке и у њега се преусмери ‘на папиру’ 80 до 90 одсто воде, а у пракси 100 одсто воде. Неко нама објашњава да та река наставља успешно да живи и са пет одсто воде“, казао је Токић.

Он је нагласио да ће деривационе МХЕ ако се буду и даље градиле уништити природу Србије, традиционални начин живота на селу, водоснабдевање, изазвати ерозију и можда поплаве.

„Све више људи у Србији устаје против изградње МХЕ јер је све више људи упознато са тим шта за њихове реке значи градња деривационих МХЕ. На Старој планини за сада је изграђена само једна МХЕ од 60 планираних и верујем да ће остати и једина јер су мештани свих старопланинских села против изградње МХЕ. На подручју града Ниша планирана је МХЕ на Топоничкој реци, али је Завод за заштиту природе је спречио изградњу. Међутим, МХЕ гради се на Коритничкој реци код Беле Паланке. То је речица коју дете може да прескочи и ту је јасно да нема никакве електричне енергије за Србију, већ има само добити за појединца“, оценио је Токић.

Декан Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић рекао је агенцији Бета да изградња малих хидроелектрана деривационог типа није национални интерес ни једне земље, па ни Србије, него је то интерес појединаца, инвестиционих група, банака и произвођача опреме.

„Мале хидроелектране деривационог типа редукују и уништавају живи свет у водотоковима на којима се праве, ремете режиме подземних вода и угрожавају традиционални начин живота локалног становништва. То можемо да видимо на већини од 90 објеката колико је направљено у Србији до сада, а планирано је чак 850″, рекао је Ристић.

Он је додао да је на глобалном нивоу, концепт производње енергије из МХЕ деривационог типа са цевоводима од водозахвата до машинске зграде, нешто што је стигматизовано као врло штетно јер се производи јако мала количина енергије, а наноси се велика штета животној средини.

Према његовим речима у Сједињеним Америчким Државама за последњих 20-ак година срушено више од 1.200 таквих објеката, у земљама Европске уније чак 400, а и Кина и Индија суспендују такве пројекте.

Србија има и других начина да произведе енергију из обновљивих извора, коришћењем биомасе, ветра, сунца и геотермалних потенцијала. Ми у преносној дистрибутивној мрежи електроенергетског система имамо губитке од око 17 одсто, док су на европском нивоу толерантни технички губици свега пет одсто, па се поставља питање где нама нестаје 12 одсто произведене енергије. Србији не би требала ни једна једина мала хидроелектрана, ако би се смањили губици за свега два одсто“, истакао је Ристић.

Према речима директора Водопривредног предузећа „Ерозија“ из Ниша Слободана Марковића тренутно се Србији највећа штета наноси изградњом мини хидроелектрана.

„Мини хидроелектране су штетне у сваком погледу. Углавном се праве у руралном подручју где се ми стално кунемо да треба да задржимо становништво које тамо живи. Изградњом МХЕ ми растерујемо то становништво. Тамо где МХЕ буду изграђене тамо нема више сточарства, нема пољопривреде, јер људи више немају реку, она иде у цеви. Да не причамо о биодиверзитету“, рекао је Марковић.

Он је указао да мини хидроелектране, уколико су изграђене по пропису, не би требало да угрожавају околину и буду узрок поплава, али постоје сумње да су пројекти урађени како треба.

„Мини хидроелектране би требало да буду пројектоване на хиљадугодишње воде, односно за онај обим падавина какав имамо у хиљаду година, али питање је да ли су пројекти такви, и уколико јесу да ли их се градитељи придржавају. На местима на којима се граде МХЕ постоји опасност од клизишта, јер клизишта се јављају тамо где се поремети равнотежа. Када на једном месту нешто откопате, а на другом оптеретите објектом, ту се појављује клизиште“, истакао је Марковић.

Како је навео, већ сада је јасно, али за десет година биће свима јасно да су МХЕ велика превара и да су се њиме само обогатили појединци.

„Мини хидроелектране не доприносе ничему јер дају много мало енергије. Нико не може да правда изградњу неким поглављима и приступању Европској унији. Ми морамо да пређемо на зелену енергију, али нећемо да је добијемо од мини хидроелектрана“, рекао је Марковић.

Стручни сарадник из области електротенике Електронског факултета у Нишу Мирослав Веселиновић рекао је агенцији Бета да на нашем поднебљу могу да се користе сви извори енергије, а најбоље је да извори енергије буду разноврсни.

„Наш енергетски систем сада ради са углавном 5.000 до 6.000 мегавата, а од тога је 70 производња у термоелектранама, а 30 у хидрелектранама. Немачки енергетски систем има 200.000 мегавата, с тим што електране на ветар производе годишње 58.000 мегавата, а фотонапонске 40.000 мегавата. У Немачкој се 48 одсто струје добија од обновљивих извора енергије, 40 одсто у термоелектранама, а у нулеаркама 12 одсто. Процене су да наша земља има резерве угља за још 50 година и ту се у догледној будућности види крај раду термоелектрана. Наша земља мора да гради електране у континуитету, али нису нам хитно и нужно потребне мини хидроелектране зато што ми на годишњем нивоу увеземо тек два одсто потреба. Примера ради, Мађарска и Македонија увозе 30 одсто своје потрошње струје“, рекао је Веселиновић.

Према његовим речима деривационе мини хидроелектране нису добар избор јер се граде са цевима од пет или 10 километара у кориту реке и остављају сува корита и много боље би било да се на малим водотоцима граде бранске електране код којих се машинска хала налази у самој брани. Код бранских мини хидроелектрана, додао је Веселиновић, деривација је кратка и износи свега 100 или 200 метара, али мора да постоји одређени пад речног тока да би могла да се направи брана.

„Највећу корист за наш електроенергетски систем представљала би изградња велике хидроелектране на Дрини између Зворника и Бајине Баште. Капацитет те хидроелектране могао би да буде 300 мегавата, што је пет одсто нашег електроенергетског система. На Дрини низводно од Бајине Баште постоји могућност за изградњу још једне или две мање хидрелектране. На Ибру између Краљева и Рашке постоји могућност за изградњу седам електрана снаге 15 мегавата, а на Великој Морави између Сталаћа и и ушћа у Дунав могло би да буде изграђено пет проточних електрана“, рекао је Веселиновић.

Он је казао да Србија има могућности за иградњу ветроелектрана и соларних електрана, али се у њиховој изградњи доста касни за другим земљама.

„Примера ради Румунија има око 3.000 мегавата струје у ветроелектранама, а ми у у овим који се сада завршавају око 250. Завршена је и јуна би требало да почне да ради ветроелектрана ‘Чибук 1’ капацитета 158 мегавата. Завршава се ‘Ковачица’ са 105 мегавата и ‘Кошава 1 код Вршца са 60 мегавата. Јужни Банат биће велики извор енергије када има ветра. Довољно ветра за градњу ветроелектрана има и на планини Дели Јован код Неготина, на Миџору, Старој планини и можда на Сувој планини и Власинском језеру. Проблем са ветроелектранама је што немају сталну производњу јер стају кад нема ветра. За нас су проблем високи трошкови одржавања и то што је струја произведена у њима за нас је скупа јер после Украјине имамо најјефтинију струју у Европи“, навео је Веселиновић.

Како је казао Веселиновић, Србија има могућности за изградњу соларних електрана, а наши суседи Румуни и Бугари те могућности увелико користе и већ седам до осам енергије дневно производе у тим електранама. Недостатак соларних електрана је то, додао је он, што као и ветроелектране немају сталну производњу струје, али развијене земље производњу струје комбинују из различитих извора и тако превазилазе те мањкавости.

Национално удружење малих хидроелетрана (НУМХЕ) огласило се недавно саопштењем у коме се наводи да је Удружење спремно да конструктивним предлозима помогне Србији, њеним институцијама и пре свега њеним грађанима да се обезбеди да производња електричне енергије има што мање штетног утицаја на окружење.

У Удружењу подсећају да су децембра прошле године иницирали састанак са министром за заштиту животне средине Гораном Триваном када су понудили конструктивне предлоге решења којима би се обезбедило поштовање прописаних правила о обезбеђењу биолошког минимума, попут обезбеђења приступа министарству видео надзору на свим водозахватима путем директног линка.

„Чланови УО НУМХЕ су предложили да се, иако се МХЕ пројектују и граде на основу важећих прописа, на добровољној бази унапреде рибље стазе (оне код којих је то потребно) и изнели су неколико предлога како се могу уредити корита река на начин који ће омогућити побољшање услова за флору и фауну. Сва ова побољшања је могуће направити само уз ушечће ималаца јавних овлашћења и државних институција, те уз измене и допуне одређених прописа“, пише у саопштењу НУМХЕ.

У саопштењу се такође наводи да су се чланови НУМХЕ који имају дозволе за пројекте на Старој планини сагласили да прихвате предлог министра Тривана да се те локације замене другим локацијама ван заштићених подручја.

Према наводима НУМХЕ, поменуте предлоге Удружење је упутило и у писаној форми Министарству за заштиту животне средине, али није добило повратну информацију.

Текст је реализован у оквиру пројекта Медијског центра Бета у сарадњи са удружењем Фрактал као саставни део пројекта „Удружења грађана као равноправни партнери у мониторингу јавних финансија“ и спроводи се у оквиру Програма подршке цивилном друштву и медијима 2014-2015 Европске комисије. Изнети ставови не представљају нужно и ставове организација које су подржале пројекат.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Izvor: danas.rs

Oznake: mini hidroelektrana, Srbija