Прочитај ми чланак
Скупштина је усвојила одлуку по којој је читава територија града сврстана у једну зону за опорезивање, па је небитно да ли се објекат налази у центру града или на сеоском подручју.
Због тога је неколико власника пословних објеката са периферије Чачка поднело Уставном суду Србије иницијативу о оцени уставности две одлуке о порезу на имовину на територији Чачка.
Начелник Градске управе за локалну пореску администрацију Душко Савковић истиче да се приликом одређивања основице за опорезивање поступало по допису Министарства финансија. ”Закон предвиђа који су критеријуми за зоне на основу којих се опорезује. Зону одређује комунално-саобраћајно-инфраструктурна повезаност.
Ту нема места за уплитање логике јер је закон јасан – каже Савковић.
Један од погођених је Крајимир Јаковљевић, чије су две столарске радионице у Атеници, изграђене седамдесетих година прошлог века, процењене на 12,5 милиона динара.
– Квадрат моје радионице до које нема приступног пута и у којој машине стоје на бетону, процењен је на 148.000 динара, као да се налази на градском шеталишту. Срамота.
Није спорно да се плати порез на имовину, али не тако што ће нас локална самоуправа вештачки направити милионерима.
Ако то заиста вреди 12,5 милиона, волео бих да ми банка изда кредит на хипотеку у том износу. Бојим се да би се само насмејали – каже Јаковљевић, коме је порез на имовину од 12.000 нарастао на 40.000 динара.
Још драстичнији је случај Љубише Томашевића из Кулиноваца. Његов балон са спортским теренима процењен је на енормних 126,8 милиона динара.
Пре годину дана платио је порез од 217.000 динара, а сада му је разрезано 938.000 динара!
– Овај балон од 911 квадрата мало јачи ветар може да пресели из Чачка у Крагујевац.
Они који су смислили овакав начин пљачкања сопственог становништва или очигледно нису дорасли свом послу или смишљено иду наруку власницима локала у центру града – наводи Томашевић.
Страхиња Илић
Стигло ми је решење по којем за порез на имовину морам да платим два милиона динара за стамбено-пословни објекат у Атеници.
„За овај објекат не бих могао да узмем ни 200 евра по квадрату, а проценили су га на 1.400. Постоје зоне за паркирање, а за плаћање пореза нема.
То је ван памети!
Због очигледних нелогичности оваквог модела наплате пореза на имовину, чачанска адвокатица Драгана Алексић поднела је иницијативу УСС за оцену уставности законитости две спорне одлуке локалне самоуправе.
– Овом безумном одлуком изједначен је квадратни метар у строгом центру града и у неком селу подно Јелице.
Приликом процене није било битно ни од каквог материјала су направљени објекти, ни колико су стари, било је важно само да се утврди цена квадрата.
Сходно томе, предузетници који обављају делатност по рубним деловима територије града имају енормно увећање пореза, а они који исто то чине у центру имају смањење.Заиста срамно – истиче пуномоћница подносилаца иницијативе и наводи сликовит пример.
– Столарска радња у Љубићу, буквално брвнара, вреди 148.000 динара по квадрату, исто као и продавница на градском шеталишту чији је квадрат на јавној лицитацији плаћен 5.000 евра.
Јасно вам је о чему се овде ради – наводи Драган Алексић.
(Блиц, В.Никитовић)
