Након константног раста цена некретнина, због којег су се староградња и новоградња скоро па изједначиле, за потенцијалне купце коначно стижу добре вести. Цене станова у староградњи коначно падају, а у неким деловима Београда већ су ниже и за 10 одсто. Још боље вести могла би да донесе наредна година, јер агенти оцењују да би цене могле да падну још толико.
Тржиште некретнина у Србији забележио је стрмоглави пад – за годину дана, продаја станова опала је за скоро 35 одсто у Новом Саду, за 21,5 у Београду, 15,3 у Нишу и 12,8 процената у Крагујевцу, а како су тражња и цене увек повезане, и ту су се десиле промене.
Иако је новоградња још увек прескупа, ствари су другачије када је у питању староградња. Тражња и продаја су пале, а упоредо су пале и цене.
Како истиче Никола Чобић, агент за некретнине у агенцији “Цитy еxперт”, у староградњи се већ осећа пад цена.
У просеку, на нивоу целог Београда, станови у староградњи појефтинили су за око 10 одсто.
“Ипак, нису у читавом граду цене толико пале. Пад вредности највише се осети у ширем центру града, док се ужи центар и Нови Београд и даље ‘држе’ на вишем нивоу”, испричао нам је Чобић.
Иако су цене већ пале, Чобић очекује да би овај тренд могао да се настави.
“У наредних годину дана, врло је могуће да ће цене додатно пасти за десетак одсто”, закључује агент Чобић.
10% или ипак мање?
Агент за некретнине, проценитељ и судски вештак Милић Ђоковић каже да је још увек прерано закључити како би пад тражње могао да се одрази на цене. Ипак, он је сагласан да би могло да дође до пада цена, али изузетно благог.
“То су више корекције, померања од два или три одсто. Проблем је што статистика прати цене у периоду од годину дана, а код нас се тржиште драстично пореметило када је дошла корона, у односу на тај период треба да говоримо о ценама”, каже Ђоковић.
Ипак, Ђоковићеве прогнозе, иако нису драстично снижење цена, ипак нису ни тако црне. Наиме, он очекује стабилизацију и благи пад, што је свакако добра вест имајући у виду чињеницу да су током претходних година некретнине у староградњи поскупеле толико да су се готово изједначиле са новоградњом.
“Када говоримо о већем паду, то је зато што је неко у старту преценио некретнину, па је са 200.000 евра колико је желео, морао да спусти цену на 150.000 како би је продао. Ако у старту цене нису реалне, онда се спуштају јер у супротном станови не могу да се продају”, закључује Ђоковић.
Зашто су пале цене?
Стрмоглави пад тражње станова довео је, у зависности од искуства агента, или до пада цена или макар до стабилизације. Никола Чобић истиче да су први “кривац” за то високе камате на стамбене кредите, које су у протеклој години расле вртоглавом брзином, те је већ слабо интересовање кредитних купаца постало још мање.
“С друге стране, купци који купују за кеш и којих је увек више, су се истрошили, купили шта су хтели, и сада су и они успорили”, каже Чобић.
А сасвим очекивано, утицале су и високе цене.
Цене у огласима нереално високе
Цене некретнина у огласима и даље су нереално високе, те купци уопште немају утисак да је дошло до пада. Ипак, огласи не одсликавају реално стање тржишту. Наиме, иако је стан оглашен по једној, високој цени, постоји реална вероватноћа да ће купопродајни уговор бити склопљен по другој, нижој.
Разлика између оглашене и цене по којој се стан на крају прода, може да буде и по 10 или 20 одсто.
Креће сезона слава, спремите се на ценовне шокове: Једна од главних намирница је..https://t.co/Z5wFtGN6ue
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 20, 2023