Здрава капиталистичка логика намеће нека питања: ко данас у Европи има новца да у једно скијалиште уложи 410 милиона евра? Чији је тај новац? Откуд храброст да се на данашње Косово и Метохију, са кога становништво безглаво бежи и у Француску, инвестира толика свота?

„Све што се овде, на Брезовици, сада ради врхунски је криминал са злим намерама. По мојој процени, то се предузима како би се уништиле основе привређивања људи који овде живе вековима, који свој хлеб могу да зараде на туризму и да тако живе и преживе. Припрема се уништење тих могућности и протеривање ових људи, можда не тенковима, пушкама или бомбама, него на перфиднији начин”, каже професор Иван Стратимировић.

Влада Србије неће дозволити продају ски-центра „Брезовица”

Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић тврди да држава Србија неће дозволити да косовскометохијске власти без договора са Србима продају ски-центар „Брезовица” на Шар-планини. Он је поводом најава власти у Приштини да ће продати тамошњи хотел и жичаре, нагласио да је влада уложила новац у обнову скијашког комплекса „Брезовица”, хотела „Молика” и два ски-лифта која су ове године превозила скијаше и да ће на основу тог зарађеног новца бити исплаћене зараде запосленима у овом предузећу.
„Показало се колико је тај хотелски комплекс атрактиван и данас, иако у њега није улагано у годинама”, закључио је Ђурић.
Он истиче да не долази у обзир рушење хотела који је тек обновљен и жичара које су после много година паузе пуштене у погон. Према његовим речима, изгледа и да је некоме засметало што се Брезовица и српски народ на југу Косова и Метохије, у Штрпцу, поново покрећу.
„У наредним данима, када се у Приштини одржава некакав састанак о тој теми, видећемо колико су намере оних које о томе говоре везане за посао, а колико за политику”, рекао је јуче Ђурић на ванредној конференцији за новинаре, додајући да ће, у складу са тиме, баш као и у случају „Трепче”, реакција Београда бити одмерена.
Он је додао да постоје стални контакти са представницима међународне заједнице и потенцијалних инвеститора и да је њима стављено до знања да држава Србија начелно није против инвестиција, али да мора бити решено питање како ће Срби учествовати у свакој евентуалној инвестицији и како ће бити третирана имовина Републике Србије, укључујући и хотелски комплекс на Брезовици.

Он стрепи над судбином планине и својим животом који јој је, у великој мери, посветио од тренутка када су му 1957. сељаци на коњима донели скије и опрему до сточарских бачила „где су лежали на сену и кроз даске гледали звезде”.

Он је праунук чувеног српског генерала Ђорђа Стратимировића из револуције 1848. године. У његовој идиличној кућици саграђеној на окомитој литици, с изванредним погледом на Шар-планину, виси породични племићки грб.

Заједно са локалним становништвом, Стратимировић и многи други градили су и чували планину која је данас, одлукама окупаторско-шиптарских власти, угрожена и може нелегалним путем и експропријацијом променити власника.

Фасцинантна сума новца, коју француско-андорски конзорцијум „Компани ди Алпи” и њихов представник Паскал Ру најављују да ће овде уложити, требало би да ублажи револт Срба и српску стабилну гето средину на Шар-планини растури и поколеба.

Међутим, здрава капиталистичка логика намеће нека питања: ко данас у Европи има новца да у једно скијалиште уложи 410 милиона евра? Чији је тај новац? Откуд храброст да се на данашње Косово, са кога становништво безглаво бежи и у Француску, инвестира толика свота?

У последњих десет година толики новац је уложен једино у Казахстану на размеђи Русије и Кине, а укупне прошлогодишње инвестиције на Косову износиле су 70 милиона евра. Поредити ова тржишта и потенцијал нестабилних балканских ентитета око Шар-планине нема никаквог смисла.

Људи су потпуно у паници, руше се викендице, биће порушени хотели и све што је чинило планину и њену особеност. Иза огромне суме крије се једна од највећих превара Балкана, а француска „Компани ди Алпи” ће управљати добијеном имовином отетом од Срба. Они неће улагати новац, они ће „одлучивати” да ли, примера ради, тајкун Беџет Пацоли може доћи и уложити десет милиона евра у Брезовицу.

Нико у Скупштини општине Штрпце није добио никакав одговор, а чека се да време прође и да се види судбина места, а грађани потписују петицију против отимања Штрпца. Кључно је и питање каква ће бити улога општине ако Паскал Ру и његов конзорцијум отуђе Брезовицу.

Приштинске власти откидају комад по комад српског власништва на Косову и Метохији, а остало је неколико система који би могли бити извор стабилности Срба.

Пропаст једног великог система, уништавање природних ресурса, препуштеност етничкој стихији и општа српска летаргија и изгубљено време нигде се тако не виде као на Шар-планини.

Ски-центар Брезовица и Шар-планина деценијама су градили атмосферу интимног места на крову Балкана. Овде је настао мит о суровој планини и аутентичном становништву које је своје традиционално гостопримство и брђански темперамент поделило са гостима из белог света и урбаних центара.

Да би се до такве легенде о планини дошло потребне су деценије и, више од тога, људи који су јој посветили свој живот. Заузврат планина им је подарила осећај посебности, јер су ту у свој својој изолованости остварили свој сан, припитомљавали Шару и волели њену изузетну и сурову лепоту.

Једно од кључних питања јесте зашто је толико интересантан српски део планине, када има истих таквих стаза на којима не би требало ништа рушити? Пре неколико година је урађен пројекат Европске комисије за друге терене, за други део Шар-планине.

Европа је скупо платила пројекат, а ондашњи шеф канцеларије Европске комисије Ренцо Давиди је рекао да „садашњи ски-центар не задовољава захтеве модерног планинског центра који ће радити током целе године”.

Препоручено је да се премести у оближњу област „западно од постојеће”, уз опаску како се нада се да на овај пројекат неће пасти прашина у некој фиоци. Нажалост, прашина је пала и све се окренуло према српском делу планине.

Садашњи шиптарско-окупаторски систем на Космету, хаотичан и корумпиран, идеална је црна рупа за новац сумњивог порекла, криминалце и тајкуне, а идеално би му покриће могла бити реномирана француска компанија.

Ту празнину је непосредно пред пад Шарићевог клана покушала да искористи ова мрежа, која је заједно са својим косовским „сарадницима” имала намеру да „ускочи” у празан простор и купи парче анархичног раја за себе. Та анархија, која се циклично понавља, прети да, овог пролећа, коначно уништи Брезовицу, одузме је од њених власника, прилагоди себи и својим потребама.

Извор:   Политика.рс – Живојин Ракочевић
Наслов: Србин.инфо

Oznake: Albanci, Brezovica, Kosovo i Metohija, okupatorska vlast, privatizacija, Srbi