Pročitaj mi članak
(Политика)
У Србији само један одсто нових пензионера одмах добија трајно пензијско решење. То значи да само један проценат њих не мора да стрепи од кончаног решења и могућности да за неку годину неће морати да врате хиљаде евра више исплаћене пензије. Готово невероватан податак.
Управо то се догодило ових дана и пензионисаном возачу ГСП који је прво, привремено, пензијско решење добио 1996. године, а пре тога три деценије провео за воланом, радећи и у још неким фирмама. Њему је Фонд ПИО испоставио цех од чак 300.000 динара на име преплаћених пензија!
Разлог – није имао доказ о уплатама стажа за све године док је радио и сада паре мора да врати. Није крив, али је по рачуници Фонда – дужан. Када се на то додају и судски трошкови рачун је 400.000 динара, што је око 16 просечних пензија, ако се узме у обзир да је просек око 24.000 динара.
Ово је само један у низу случајева који су стигли до заштитника грађана Саше Јанковића, који је на основу притужби грађана пресавио табак и затражио од Фонда да доследно поштује Закон, јер то до сада није чинио. Замерио је Фонду што пензионере није на време обавештавао о износу преплаћених пензија, него је пуштао да године пролазе и да дуг расте.
Ко је крив за овакву брљотину? Законодавац, који је, случајно или не, у коначан обрачун пензија унео и последњу годину радног стажа због чега пензијски фонд мора да чека по годину дана да званична статистика изађе с подацима о просеку зарада за претходну годину, или сама чињеница да у обрачун пензије улазе све године радног стажа од 1970. до данас – а не као раније само 10 најбољих година.
Или је за то крива и неажурност у ПИО фонду где по службеној дужности морају да издају коначно решење за које, гле чуда, не постоји законски рок до када морају да га издају. Просто невероватно да се та ствар остави тако отворена и недоречена. Масовно се дешава да људи оду са овог света, а да не добију кончано решење за пензију.
Разумљива је жеља законодавца да пензионерима с привременим решењима омогући каква-таква примања до кончаних решења. И то је у реду. Али када се видело да та решења гурају људе у дуг, требало је реаговати, а не да се пензионери повлаче по судовима и истерују правду против тог истог фонда који својим новцем издржавају.
Остаје нејасно и зашто се законодавац у више наврата оглушио о апеле пензијског фонда да му се помогне да реши проблем привремених решења и тако скрати муке и себи и пензионерима. Пензијски фонд је предлагао измену члана који предвиђа да и последња година радног стажа улази у обрачун пензија. Зашто не да се и – искључи.
Да ли је цела ствар морала да дође до омбудсмана и да он каже Фонду да не поштује закон о ПИО? Тај исти фонд постоји због пензионера. Он треба да буде њихов сервис и да им излази у сусрет где год то може и да заступа њихове интересе.
