Pročitaj mi članak

STRANI INVESTITOR NEMA MILOSTI: Otkaz samohranoj majci, koja se leči od raka!

0

Muke Violete Petrović (41) iz Niša, koja je operisala karcinom i prima hemoterapiju. Pozvali je i javili da im, iako opravdano odsutna, više nije potrebna.

q

Муке Виолете Петровић (41) из Ниша, која је оперисала карцином и прима хемотерапију. Позвали је и јавили да им, иако оправдано одсутна, више није потребна.

У данима када бије највећу битку за голи живот, Виолета Петровић (41) добила је ударац „испод појаса“ коме се није надала.

Иако је на боловању због операције дојке и хемотерапије, у среду јој је из компаније „Јура“, где је била запослена последњих 18 месеци, телефоном јављено „да им више није потребна“ и да дође по своју документацију. После три хемотерапије овај стрес може само да јој погорша стање.

Од тренутка када је сазнала да је остала без посла, Виолету не напушта осећај беспомоћности. Не зна шта ће са собом и једино што је могла било је да своју муку објави на „Фејсбуку“, а њен статус брзо је усијао друштвене мреже:

„Дивно… управо су ме звали из ‘Јуре’ и рекли да сам добила отказ! Нема везе што сам на боловању, нема везе што имам карцином… кажу да идем да ми врате радну књижицу… супер… где је сад премијер… не тако давно рече баш у лесковачкој ‘Јури’… радници имају право да се лече, да буду болесни, не могу да добију отказ ако се разболе…“

– Знам ја да се боловање не толерише у „Јури“ и да се због тога губи посао – прича Виолета. – Била сам здрава жена, активни планинар, док ме није задесила болест. Отишла сам на боловање 18. септембра, а на операцију четири дана касније. Од тада три хемотерапије и чекам да од 20. децембра почне четврта. Никоме више од мене није стало да сачува посао и не бих се играла с тим, али морам да се излечим да бих се вратила. Морам да се борим за живот и посао због свог дванаестогодишњег сина, који има само мене на овом свету – прича Виолета која упркос свим недаћама не одаје утисак жене која се предала.

ЗЛОЋУДНО

Виолета је после операције сазнала болну чињеницу да је тумор злоћудан и да мора да прима терапију. Који су резултати лечења, сазнаће за неколико дана. – Можда ће морати да ми одстране дојку. Све зависи како је прошла терапија. И није ми то проблем док је глава на раменима – каже наша саговорница.

Шок који је у среду доживела је нешто што ће памтити читавог живота јер није је погодило само то што су је одбацили „као безвредну“ већ и начин на који су јој то саопштили је испод сваког људског достојанства.

-Позвала ме је нека жена, која се представила да је из „Јуре“ и рекла да ми је 30. новембра истекао уговор и да ми га неће продужити – наставља Виолета. – Била сам у шоку и питала да ли знају да имам карцином и да сам заиста тешко болесна.

Хладним гласом ми је одбрусила да јој је жао и да дођем по своју документацију. Хтела сам да је питам како да дођем кад једва стојим на ногама, али је она већ спустила слушалицу. Била сам међу најбољим радницима. Нисам имала никаква одсуства нити излажења с посла, па сам често добијала стимулацију. Истовремено сам трпела најгора могућа понижења шефова само да бих задржала посао. Све што је било у мојој моћи ја сам испунила, али нисам могла да се борим против болести и да радим. Уредно сам им достављала извештаје и дознаке и знали су од чега болујем.

Виолета сама брине о сину јер његов отац не жели да плаћа издржавање. Чак је неколико пута био у затвору због неплаћања алиментације, али му то није проблем само да на сваки начин избегне обавезе као отац.

– Пуна сам живота због свог сина и себе јер верујем да ће све проћи и да ћу доживети да га још дуго гледам како расте и постаје човек – каже Виолета. – Живим за то и не може ми то ускратити „Јура“ или неки глупи канцер. Нећу одустати од живота због овога, али ћу покушати да се изборим за своја права и права свих жена које раде у оваквим компанијама. Третирају нас као робове и знам да ће се јавити неки који ће их бранити и да је мобинг тешко доказати, али то не значи да он не постоји.

ПЛАНИНАРЕЊЕ

Своју велику страст, планинарење, Виолета је морала да остави када је почела да ради у „Јури“. Рад у три смене, па и викендом није јој остављао много простора да настави са овим хобијем.

– Била сам задовољна платом која је била од 30.000 до 33.000 динара – признаје Виолета.