Прочитај ми чланакГотово 1,8 милијарди евра коштаће нас државна помоћ намењена грађанима током пандемије ковида-19. Од тога је, како за портал Н1 каже Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета Републике Србије, у претходне две године за неселективна давања становништву већ потрошено скоро 1,4 милијарде евра, док нас у овој очекују давања од још око 100 милиона евра за младе и скоро 300 милиона евра за пензионере.
– Тај новац ће исти ти грађани сутра враћати из пореза, наравно с каматом – каже Данко Брчеревић, указујући да постоји приметна штета коју домаћа економија трпи због оваквих неселективних исплата кроз неодговорну и опасну економску политику. А то је повећање јавног дуга и – подгревање инфлације.
Новац који су грађани добили од државе као вид помоћи у пандемији коштаће нас скоро 1,8 милијарди евра што су за Србију, према речима Данка Брчеревића, главног економисте Фискалног савета – огромна средства.
– Од тога је у претходне две године за неселективна давања становништву већ потрошено скоро 1,4 милијарде евра што је био трошак поделе 100 евра свим пунолетним грађанима у 2020. и даљих исплата новца у неколико рата током 2021. уз допунска давања за пензионере – наводи саговорник портала Н1.
Влада да престане са опасном економском политиком
Сада се у 2022. години, преко тога, планира додатних 400 милиона евра.
– Конкретније, исплата 100 евра свим грађанима Србије који имају између 16 и 29 година коштаће нас у 2022. око 100 милиона евра, а 20.000 динара свим пензионерима је трошак од скоро 300 милиона евра. Фискални савет је у више наврата оваква неселективна давања оценио као неодговорну и опасну економску политику и препоручивали смо Влади да с тим престане – истиче Брчеревић.
Не продајемо се за 100 евра
Вучићевих (наших) 100 евра за више штете него користи
Он наводи да је, сем привидне економске користи коју грађани осећају кад подигну тај новац, економски тешко наћи шире добитке од оваквих мера.
– Проблем сиромаштва у Србији је трајан и дубоко укорењен и не може се решавати једнократним и произвољним давањима, а нарочито не тако што се средства дају не само онима којима је помоћ потребна већ и онима којим објективно није.
Фискални савет је прошле године такође анализирао евентуалне ефекте оваквих мера на убрзање привредног раста и повећање пореских прихода и резултати тих анализа показују да је и овде утицај минималан.
– Дакле, није тачна тврдња да ће се средства која се грађанима дају вратити у буџет кроз повећану наплату пореза. Такав перпетуум мобиле у економији не постоји. С друге стране, постоји приметна штета коју домаћа економија трпи због оваквих исплата која се види у повећању јавног дуга који је још крајем 2021. премашио 30 милијарди евра и у подгревању инфлације – упозорава Данко Брчеревић.
Држава новца нема
Новац за давање новчане помоћи се, наводи он, обезбеђује задуживањем земље.
– То је један од већих проблема овог учесталог дељења новца становништву. Буџет Србије је од избијања кризе у 2020. у минусу, а то значи да држава новца нема. Порески обвезници Србије зато морају прво да се задуже да би им се средства уопште исплатила. Зато и кажем да је економска корист коју грађани осећају кад од државе добију 100 евра или пензионери 20.000 динара само привидна. Тај новац ће исти ти грађани сутра враћати из пореза, наравно с каматом – упозорава Данко Брчеревић.
Притом, додаје, дуг од поменутих 1,8 милијарди евра није направљен да би се решио неки од структурних проблема земље или да би се изградило нешто корисно, већ за једнократну потрошњу од које нећемо имати трајну корист.
– За тај новац могла су се на пример изградити два Моравска коридора, а читав текући пројекат изградње и реконструкције четири клиничка центра у Србији укупно кошта 430 милиона евра, дакле четири пута мање од ових исплата. Да не помињем да су могли да се направе огромни помаци у смањењу великог еколошког загађења или у социјалној заштити да су средства рационалније потрошена само на материјално најугроженије грађане.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 25, 2022
