Pročitaj mi članak
Већина топлана чека зелено светло својих локалних самоуправа о ценама грејања по квадрату које се крећу од 52,45 до 113,35 динара у зависности до врсте енергента
Грађани чији су станови прикључени на топлане требало би од 1. децембра да добију рачуне с новим обрачуном цене грејања прописаних Уредбом о ценама које је донело Министарство енергетике. Према тој Уредби квадрат грејне површине не може бити скупљи од 113,35 динара по квадрату, а ни јефтинији од 52,45 динара, потврдио је јуче Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије.
За коју ће се цену топлане одлучити зависи од тога који енергент користе за грејање. Уколико је топлана оспособљена да троши мазут, гас и угаљ, узимаће се просечна цена тих енергената и на основу тога одредити колико ће домаћинства плаћати грејање.
Цене прописане Уредбом, зависно од врсте енергента за топлане које троше гас су од 61,07 до 91,07 динара по квадрату, за мазут од 83,35 до 113,35 динара, за угаљ од 52,45 до 82,45 динара.
Тренутна просечна цена грејања је 80,56 динара по квадрату за домаћинства и 202,76 динара за привреду. Топлане, подсећа он, греју више од 307.000 станова у Србији и око 22.000 привредних субјеката, али је распон цена међу топланама огроман.
У Малом Зворнику цена грејања за стамбени простор је 14,43 динара, а у Оџацима 180 динара по квадрату или 12,5 пута више. За пословни простор, цена у Обреновцу је 58,12 динара по метру квадратном, а у Пријепољу 536 динара или девет пута скупље.
– Највећи број топлана је већ предао ценовнике својим локалним самоуправама које треба да дају зелено светло, односно да потврде да ли се слажу с предложеним ценовницима. Оне топлане које још праве рачунице с новим ценама грејања мораће својим потрошачима да доставе најкасније од 1. јануара, каже Лечић.
Има топлана, наглашава, којима овај ценовник не одговара, јер сада морају да мењају ценовнике, што значи да су цене биле нереално високе, али и оних топлана код којих је грејање било јефтиније, а сада ће морати да поскупи.
Упитан да ли ће бити проблема у снабдевању мазутом, јер топлане не могу авансно да плаћају овај енергент НИС-у, па су упућени на Робне резерве, Лечић истиче, да проблема до краја децембра сигурно неће бити, јер већина топлана због овако топлог времена има мазута на залихама.
– Мазут из Робних резерви требало би несметано да стиже до топлана. Услов је да свака топлана која није вратила позајмљене количине мазута из претходних грејних сезона, сваког месеца врати по 10 одсто од укупних количина које дугује, каже Лечић.
У овом часу топлане дугују око 39.000 тона мазута из ранијих грејних сезона и он, како каже, очекује да ће топлане испоштовати одлуку УО да враћају по 10 одсто количина сваког месеца.
Уредба, подсећа он, оставља могућност да општине субвенционишу цене грејања за најугроженије, додајући да до сада 15 топлана није користило ове повластице, а 43 јесте од којих су три субвенционисале више од половине цене енергената.
Он апелује на топлане да поштују ценовник прописан уредбом како не би били санкционисани. Уредбом је тачно предвиђено како ће се плаћати пенали за оне топлане које се не буду држале ценовника, закључује Лечић.
(Политика)
