Прочитај ми чланак

Штетна храна за Европу, за српске власти здрава: Како Србија третира…

0

Након бројних поврата српске робе која садржи пестициде са граница суседних земаља, почетком овог месеца, због присуства титанијум диоксида враћена је и пошиљка кекса из Србије намењена хрватском тржишту.

Другог новембра у кексу је констатован титанијум диоксид, чију је употребу у храни у јануару 2022. Европска комисија за безбедност хране забранила, наводећи да постоје основане сумње да овај адитив изазива генотоксичност. То значи да постоји потенцијална способност хемикалије да оштети ДНК, генетски материјал ћелија.

Упркос томе, према Правилнику о прехрамбеним адитивима из 2018. године, употреба ове супстанце у Србији је дозвољена, и још увек се налази на листи одобрених додатака.

Као додатак храни, титанијум диоксид има ознаку Е171, а због способности да рефлектује светлост и боји у бело, употребљава се у хемијској, козметичкој, прехрамбеној и фармацеутској индустрији.

Према речима Слађане Савић, асистенткиње Катедре за примењену хемију Хемијског факултета у Београду, он се користи и у неким производима против штеточина, а лековима се додаје као заштитни слој због инертности и стабилности.

Ипак, она истиче да научна истраживања указују на то да унос титанијум-диоксида потенцијално може довести до оштећења ДНК, те изазвати тешка обољења као што је канцер.

„Ако се титанијум-диоксид унесе гутањем, ЕФСА (ЕУ агенција за безбедност хране) на основу научних истраживања процењује да се врло мало апсорбује путем органа за варење, али се ипак може акумулирати у телу и довести до оштећења ДНК, што касније може проузроковати развој тумора. Осим тога, приликом удисања ситних честица титанијум-диоксида, сматра се да је његово дејство потенцијално канцерогено, чему су посебно подложни радници и раднице у фабрикама где се титанијум-диоксид производи. Ако се титанијум-диоксид додаје производима под ознаком Е171, то значи да је више од половине честица мање од десетине микрометра“, појашњава Савић.

Наша саговорница подсећа да је Европска агенција за храну још 2021. истакла да нема довољно доказа да титанијум-диоксид не изазива оштећења генетичког материјала у ћелијама, што значи да ова могућност није искључена, и због тога се супстанца не може сматрати безбедном.

„Због недостатка информација и ризика, треба значајно контролисати његову употребу као адитива у сточној и људској употреби. На пример, у храни за мачке и псе овог адитива не сме бити више од стотог дела. Са друге стране, титанијум-диоксид је дуго сматран безбедном заменом за оловно бело у сликарству, зато што је олово токсично“, напомиње Савић.

С обзиром на то да се месецима зауставља извоз робе из Србије због појачаног присуства штетних супстанци, поставља се питање шта се догађа са спорном робом након враћања у нашу земљу. Наиме, ако према законима у Србији одређене супстанце нису проблематичне, да ли то значи да је дистрибуција дате робе адекватна за српско тржиште?

Дејан Гавриловић из удружења потрошача „Ефектива“ подсећа да кекс није једини пример када српска роба није испунила критеријуме Европске уније, и да је током лета више пошиљки враћено, посебно због прекомерне количине пестицида. Такође, мишљења је да је кекс још један показатељ неадекватне контроле прехрамбених намирница у нашој земљи.

„Ово је још један доказ да грађани Србије не знају шта једу, и да је могуће да конзумирају храну која има отровне и штетне супстанце, али и да контрола код нас или не постоји, или није ефикасна и ригорозна као што би требало да буде“, напомиње наш саговорник.

Он указује и да не можемо бити сигурни да ли се враћена пошиљка дистрибуира на српско тржиште, јер, како појашњава, критеријуми Србије нису исти као у ЕУ, те стога, сумњива роба за Европу, према надлежнима, не мора нужно бити спорна и за нашу земљу.

„Када смо проверили за проблематичну пошиљку чипса, добили смо одговор од надлежних да се враћена роба уништава. Ипак, шта се заиста догоди не можемо знати са сигурношћу, јер се код нас ништа не проверава, а профит је једини интерес. Не би изненадило да се пошиљка враћена са границе не уништи већ пусти у промет у Србији. Према нашим условима и стандардима, ти производи су исправни. Јер, да не сматрају да је исправно, не би се тако ни производио“, упозорава Гавриловић.

Он подсећа да је пар година била актуелна и „афера афлатоксин“, која је, како каже, у Србији решена тако што је повећана граница дозвољеног присуства афлатоксина.

„То показује да се код нас оваква питања могу решити административним путем, јер што би се уништавала храна која је по стандардима ЕУ штетна, када се на овај начин може подићи граница, па да по нашим прописима буде здрава, без обзира на то што за Европу није“, предочава Гавриловић.

Подсећања ради, Француска је међу првим земљама које су забраниле Е171 у намирницама. Ову опцију тренутно разматра и САД, док се у Европи траже решења за замену овог састојка у свим производима, почев од крема за сунчање преко глазура па све до жвакаћих гума и бомбона.