Прочитај ми чланак

Шта купити за минималну зараду у Србији – хлеб, парадајз и мало јунетине

0

Чак 250 хиљада људи у Србији ради за минималац, подаци су које износи министар финансија. То значи да им је недостижна и минимална потрошачка корпа, за коју им недостаје 12.000 динара. Док синдикати траже да минималац буде изједначен са минималном потрошачком корпом, а министар поручује да то нема никаве везе и да није законска обавеза, анализирали смо шта то стаје у минималну корпу која је за хиљаде радника у Србији да и даље недосањан сан.

Хиљадама радника и даље сан, а уствари кошмар…..Баш тако изгледа када са 51.800 динара морате да прегурате месец. Тачно толика је минимална потрошачка корпа у Србији.

„Кад је минимална потрошачка корпа у питању треба знати неколико ствари. То је у ствари приказ потрошње 30 посто најсиромашнијих домаћинстава у Србији. Она није као што то пише требала бити слика егзистенцијалних и социјалних потреба запосленог и радника већ је она мера нечег другог“, указује Сарита Брадаш из организације „Центар за Достојанствен рад“.

Слика стандарда насиромашнихих је таква да сваког дан не купују ни хлеб. 22 килограма белог хлеба месечно. Не претерују ни са парадајзом, па килограм и 400 грама деле три члана на 30 дана. Једу јабуке, лимун само изузетно. Јунетина је на трпези једном месечно и то 400 грама. Пилетина чешће, у просеку 90 грама дневно. Риба је луксуз, па остаје тек за пола кг најјефтинијег ослића и 125 грама сардине.

„Видите колико је то у ствари недовољно и за оно преживљавање. Рецимо за трочлану породицу за храну по дану 750 динара. Можемо сви да замислимо, одлазимо, купујемо, правимо оброке за своју породицу да са 750 динара не моћете да нахраните трочлану породицу“, додаје Брадаш.

„Не може и то је оно што ми стално говоримо, да чак и људи који раде, који су запослени – такође су у зачараном кругу сиромаштва. Довијају се на различите начине. Или имају неку помоћ, или раде у сивој економији“, оцењује Чеданка Андрић, председница УГС „Независност“.

Ако успете да се довијете можда буде и за патике. Јер у минималној потрошакој корпи за одећу и обуће предвиђено је толико да нема ни за патике. За забаву остаје 385 динара, за образовање три пута мање.

„Ако хоћемо да израчунамо и да меримо шта је то пристојан животни стандард, онда је потребно да се утврди егзактно колико је потребно једној одраслој особи и свим варијантама домаћинстава да има пристојан животни стандард“, казује Брадаш.

Далеко од пристојог живота су они чија зарада покрива минималну корпу. Они који раде за минималну плату још су даље.