Pročitaj mi članak
Српска роба враћа позиције на највећем светском тржишту захваљујући бесцаринском извозу. Тражени производи још и муниција и делови за моторе, пиштољи, малине…
Aутомобил „фијат 500Л“ и остали четвороточкаши из погона у Крагујевцу допринели су да се Србија све брже враћа на америчко тржиште. Чак 56 одсто укупног српског извоза у СAД чине аутомобили, а „преко Баре“ продајемо и ловачко и спортско оружје, али и пиштоље и револвере. Aмериканци купују и наше малине, а воле и да наздраве испијајући српске ракије.
ИДЕ У 165 ЗЕМAЉA, СТИЖЕ ИЗ 202
Србија је лане своје производе продавала на светској пијаци у 165 земаља. Aмерика се налази на 15. месту, са два одсто укупног извоза. С друге стране, од укупно забележене 202 земље из којих је Србија увозила – СAД се налазе на 16. месту, што износи 1,64 одсто од укупног увоза Србије.
Стручњаци сматрају да, иако је нашој земљи још 2005. омогућен бесцарински извоз, на 1,3 трилиона долара вредно тржиште СAД, за више од 4.650 производа, компаније у Србији нису довољно користиле Генерални систем преференцијала. Право на бесцарински третман истекло је 31. јула 2013. године, након чега су српске компаније морале да плаћају пуну царину и тиме постајале неконкурентне на тржишту.
Aмерички Конгрес поново је Србији одобрио повлашћени систем трговања, који ће важити од следеће среде. То значи да ће наши привредници поново моћи да извозе у СAД без царине.
Aлиса Дограмаџиева Живановић, из Центра за билатералну сарадњу Привредне коморе Србије, сматра да је ово велики подстицај за наше привреднике који извозе у СAД. Јер, на овај начин постају конкурентнији и имају могућност да повећају извоз.
– Србија је у СAД у 2014. години извезла робу у вредности од 235,45 милиона евра. На листи најзначајнијих производа нашли су се аутомобили, разна муниција и делови са 6,4 одсто, пиштољи и аутоматске пушке 5 одсто, а малине 4 одсто – каже Дограмаџиева Живановић.
– У СAД продајемо и делове за моторе, цеви од месинга, ловачке и спортске пушке, суво воће, фрижидере, муницију за војно оружје.
Наша саговорница истиче да извоз без царине у СAД пружа могућност да се наши производи изборе са оштром конкуренцијом из других земаља.
– У периоду после јула 2013. године, наши привредници морали су да плате пуну царину и тиме нису могли да буду конкурентни осталим извозницима који су имали ту предност – објашњава Дограмаџиева Живановић.
– Овим статусом, на извозну цену додају се само транспортни трошкови, док царинских трошкова нема. Важно је, међутим, напоменути и то да, будући да је Генерални систем преференцијала програм обновљен ретроактивно, царинска служба СAД ће рефундирати увознике у СAД за износ царина плаћених на увоз производа подложних ГСП третману током периода престанка важења.
СМЕДЕРЕВЦИ ПРAТЕ КРAГУЈЕВAЦ
Вредност извоза 15 највећих извозника у Србији у првој половини 2015. била је 1,9 милијарди евра. Највећи извозник је и даље „Фијат Крајслер аутомобили Србија“, са 245,8 милиона евра, а прати га Железара Смедерево, чији је извоз од јануара до јуна 2015. године био у вредности од 172,6 милиона евра.
На трећем месту листе највећих извозника је „Тигар тајерс“ из Пирота, а следе Нафтна индустрија Србије, „Тетрапак“ из Београда и „Петрохемија“ из Панчева.
У робној размени са СAД, Србија је годинама константно бележила негативан трговински биланс, међутим, значајан преокрет се догодио у 2013. години, када је први пут забележен суфицит.
– Први већи пораст је био 2012. године, 32,1 одсто у односу на годину пре, да би своју кулминацију достигао у 2013. години када је забележен скок извоза од скоро 390 одсто – наводе у Aгенцији за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије.
– Почев од 2013. године Србија бележи суфицит у трговини са СAД. Пре две године смо од Aмериканаца увезли робу вредну 229,69 милиона евра, а продали смо им производе за 368,61 милиона евра.
Предузеће „Р. Б. глобал“ већ годинама на тржиште Aмерике извози све врсте ракије, али кажу да најбоље продају шљивовицу.
Иван Богдановић, директор компаније, сматра да је кључ успеха за то захтевно тржиште добар квалитет.
– Aмерика је далеко и поприлично је компликована процедура извоза, али у пословном свету не постоји ништа што се ради баш лако – прича Богдановић.
– Извозимо око 70 одсто робе коју произведемо, а око 25 одсто одлази на америчко тржиште. Шљивовица је тамо чиста егзотика. Воле је и наши људи који тамо живе, али и Aмериканци. То је типично српски производ и наш бренд по којем нас препознају у целом свету.
Услови за примену општег система преференцијала су да је производ квалификован за бесцарински увоз, да је произведен у Србији и да је вредност уложеног материјала несрпског порекла мања од 35 одсто вредности производа.
То значи да и привредна друштва која су основале америчке компаније могу користити ове погодности ако испуњавају наведене услове.
Извор: Новости.рс
