Pročitaj mi članak
(Данас)
Можда најбоља слика и прилика транзиционе Србије јесте податак да се чак 32,5 одсто врхунских бизнисмена налази у чланству неке од политичких партија.
Међу подацима које је на међународној радионици у организацији Фондације Фридрих Еберт, посвећеној економским елитама у транзиционим земљама, изнео професор Филозофског факултета Владимир Вулетић јесте и тај да је број политички активних привредника у Србији некада био много већи, чак 62 одсто, као и да их је 17,2 одсто припадало владајућој партији.
Према истраживању Интуне, које је Вулетић представио учесницима скупа у Београду, проценат политичких активних бизнисмена у земљама Централноисточне Европе у последњих неколико година знатно је мањи од оног у Србији.
Тако је, на пример, у Пољској, Словачкој и Чешкој свега 2,5 одсто оних топ-бизнисмена који припадају некој политичкој странци, док је нешто већи проценат таквих у Бугарској (7,5) и Мађарској (9,5 одсто). Објашњавајући економски развој Србије у транзиционом периоду, Вулетић је напоменуо како је капитализам у Србији створен као „социјални пројекат државе“, као и да је „нова политичка елита направила систем пратећи своје интересе“.
Он је истакао како две трећине економске елите, укључујући бизнисмене и њихове рођаке, држи командујуће позиције у овом систему.
Директорка Центра за високе економске студије Кори Удовички рекла је да економска елита у нашој земљи игра веома важну улогу, али не и одлучујућу, као и да највећа кривица иде на рачун политичке елите. Поредећи БДП Србије из 2000. и 2011. са оним из 1989, Удовички је истакла како наша земља бележи знатно лошије резултате од земаља у региону.
„Србија је 2000. остваривала тек 56 одсто БДП-а од оног који је имала 1989. Тај проценат је у 2011. био бољи, неких 83 одсто, али и даље међу најлошијим“, нагласила је Удовички. Србија је убедљиво најлошија у поређењу са земљама бивше СФРЈ, јер је већина достигла и престигла тај ниво из 1989. (осим Црне Горе и БиХ, које су пре две године били на нивоу од 95 одсто БДП из 1989). „
Лошије међу централно и јужно европским земљама од нас су једино Молдавија и Таџикистан“, напоменула је Удовички. Говорећи о транзиционим годинама, Удовички је поменула и приватизацију, истакавши како је пре десет година било компанија које нису биле узимане у обзир за приватизовање и како су оне временом постале оптерећење за буџет.
„Од оних које су сад у реструктурирању само неке ће моћи да буду спасене, као што је то био случај са Фијатом“, рекла је Удовички на дводневној радионици Фондације Фридрих Еберт. Србија, сматра Удовички, а то показују и истраживања, јесте и може да буде компетентна на европском тржишту у многим областима, када се погледа извоз, али је напоменула како је нашој земљи потребна стратегија за привлачење страних инвестиција, план како да се помогне домаћим предузећима, али и бољи образовни систем.
