Pročitaj mi članak
Од 1. јануара 2013. постепено ће бити смањиване дажбине на увоз одредјених пољопривредних и прехрамбених производа из Европске уније.
Помоћник министра у Министарству пољопривреде Миланка Давидовић нагласила је да је Влада Србије, због заштите домаћег аграра, одредила производе на које ће се ипак плаћати посебне дажбине при увозу.
Одлуком о одређивању производа за које се плаћа посебна увозна дажбина у 453 тарифне линије обухваћени су разни производи, међу којима су све врсте меса, кобасице, млеко, јогурт, маслац, маргарин, све врсте сирева, живинска јаја и кромпир, рекла је у понедељак помоћник министра Давидовић.
На списку тих производа су, такође, разне врсте свежег и смрзнутог поврћа, затим грожђе, јабуке, кајсије, шљиве и друго воће, припремљени и конзервисани производи од меса, шећера, супе, чорбе, ракија, алкохолна пића, дуван…
Давидовићева је рекла да износ посебне дажбине зависи од врсте производа – на пример најнижи износ је динар по комаду за свежа јаја, а највиши 80 динара по килограму за све врсте сирева.
Помоћница министра је појаснила да ће све посебне дажбине бити наплаћиване приликом царињења и да то могу бити прелевмани и специфичне царине.
Одлука о одредјивању производа на које се плаћа посебна царина у складу је са прописима који важе за наплаћивање царина и представља део увозне заштите у области пољопривреде.
Одлука је специфична, рекла је Давидовић, јер се не прописује за индустријске производе, већ само за пољопривредне и прехрамбене производе и доноси се на крају године, а ступа на снагу од 1. јануара 2013.
Заштитне царине на увоз појединих пољопривредних производа постојаће, према Прелазном трговинском споразуму са ЕУ, до 2014, али проблем конкурентности српских производа није цена, него мала продуктивност, оценио је саветник председника Привредне коморе Србије Војислав Станковић.
Поводом одлуке Владе да одреди пољопривредне производе за које је предвидјена заштитна царина-прелевман, код увоза, Станковић је подсетио да транзициони период, са постепеним смањењем тих царина траје шест година, али да га Србија није довољно искористила да подигне конкурентност.
„У наредном периоду, значи до 2014, Србија мора линеарно код свих производа пољопривредног порекла, да ради на подизању продуктивности, што је један од основних фактора конкуретности“, истакао је Станковић.
По Станковићу, пропуштено је значајано време а да се није урадило много на томе па ће домаћа пољопривреда бити оптерећена изузетно великом конкуренцијом пољопривредних производа из ЕУ.
Нисмо на прави начин искористили тај транзициони период, јер мере аграрне политике, које су водјене нису доприносиле подизању конкуретности, а ту се пре свега мисли, на плаћање по хектару“, казао је стручњак ПКС.
Према Станковићу, само непосредни и инвестициони подстицаји доприносе подизању конкурентности, а Закон о дугорочном решавању проблема субвенционисања и руралном развоју допринеће обезбедјивању континуитета, предвидивости и одрживости пољопривредне производње.
(Танјуг)
