Pročitaj mi članak
(Слободна Далмација)
Не буде ли проблема, на тржишту малих бродова од пет до седам метара дужине идуће ће се године појавити примјерци из погона у Ковину на Дунаву у Србији, где ће настајати удруженим српско-хрватским снагама.
О томе је у недјељу у сплитским погонима фирми за производњу пластичних бродића и бродске опреме с Ведраном Невешчанином, њиховим власником, те његовом кћери и сувласницом Зораном разговарало изасланство из Србије предвођено Миланом Стефановићем, бившим морнаричким официром, а данас власником дрвеног брода шајке, реплике пловила из 19. века, којом од преклани Дунавом превози докон и мање докон свет.
У изасланству су још били Драган Јанков, власник ковинскога хотела “Пламен-град”, који се “бави и металском струком” те поседује радионице и сву инфраструктуру за овакву производњу, Драган Гилезан, директор ковинске Туристичке организације, Марко Вујичић из Управе за утврђивање способности бродова за пловидбу при Министарству промета Републике Србије, те Ђорђе Трнинић, председник Удружења наутичара у Ковину.
− Покушавали смо нешто слично покренути и у Хрватској, али овде држава стално жели наплаћивати обавезе, а немамо никаква права. У мојем столу стоји масу пројеката и када сам видио да су овдје све мање шансе да се нешто паметно направи, у разговору с господином Стефановићем открио сам могућност покретања производње у Србији. Могли бисмо остварити финанцијску добит, а и ја бих реализовао неке своје професионалне жеље – тврди домаћин дружења Невешчанин.
Према његовим плановима, до 2014. године бит ће спремни калупи и све потребно за производњу у Ковину.
− Почетком следеће године отишли бисмо тамо ради обуке њихових делатника. Потом намеравамо започети производњу, коју ћемо и надгледати. Овде планирамо, према њиховим специфичним захтевима, направити моделарницу бродова – објашњава Невешчанин, а нас занимају капацитети будуће ковинске творнице.
Нацрти са ФЕСБ-а
− У првој фази без проблема могу ићи на стотињак бродова годишње, а после им је небо граница. Имају предности јер располажу с више од 80 одсто онога што је потребно за покретање производње, а кад би ишли из почетка, читава би инвестиција стајала од два и по до три милиона евра. Према нашој скици, екипа с Факултета бродоградње у Сплиту, с професором Роком Марковином на челу, израдиће идејни нацрт производних линија за опремање бродова.
– Осим тога, наши партнери намјеравају производити опрему за бродове од инокса. Све ће прегледати Хрватски регистар бродова, одлучили су ићи на његове атесте јер им омогућавају да своје производе нуде на европском тржишту – објашњава Невешчанин.
Стефановића смо упитали како је уопште ушао у ову сарадњу.
− Ведран и ја упознали смо се крајем јуна у Анцони на Јадранској иницијативи коју су организирале господарске коморе из Србије, Хрватске и Италије. Тражио сам саговорнике мимо протокола, занимало ме је има ли иког од Хрвата, како сам рекао, с киме бих могао разговарати, а Ведран је рекао “коначно неко с ким не морам говорити на енглеском”. Ово је наш први састанак у овом саставу, обишли смо Ведранов погон и, углавном, то је оно што смо очекивали – каже Стефановић.
Купаца, верује, неће мањкати. У другој половини октобра, након пулског Сајма бродоградње и наутике, Ведран ће отпутовати у Ковин, а потом ће се, уз неизоставну ограду “не буде ли проблема”, договори и преговори операционализирати и претворити у бродове.
