Pročitaj mi članakKrajem novembra, Vlada Srbije je produžila trajanje Uredbe o ograničenju cene hleba "Sava" na 53,5 dinara za još tri meseca, te je cena ovog osnovnog prehrambrenog proizvoda stabilna. Međutim, cene ostalih pekarskih proizvoda konstantno rastu, te umesto 120, ljubitelji bureka ovaj proizvod sada plaćaju 180 dinara. Poskupele su i sve vrste hleba čije cene nisu pod kontrolom države.
У готово свим београдским пекарама, омиљени производи потрошача поскупели су барем за по десет динара, а ситуација није ништа боља ни у другим градовима.
Тако је најновије поскупљење у пекарама грађане Ниша дочекало јуче.
Наиме, „комерцијални“ хлебови „Житопека“ поскупели за пет до десет динара.
Њихова цена у „Житопековим“ радњама сада је око 80 динара, али има и скупљих ,па тако резани хлеб који се продаје као „хлеб са седам зрна“ кошта 95 динара, а до недеље је коштао 90 динара.
Председник Уније пекара у Нишу Братислав Вукадиновић рекао је да пекари у Нишу на сваких двадесетак дана коригују цену својих производа за пет до 10 одсто.
„Линеарно поскупљује све, ‘комерцијални’ хлеб, бурек, пециво. Четвртина бурека је на почетку године била 120 динара, онда 130, летос је била 150 па 160 динара, а сада је 180 динара“, изјавио је Вукадиновић.
Према његовим речима, пекаре у Нишу више не договарају цене својих производа са Унијом пекара, већ коме „зашкрипи“ и ко не може да покрије трошкове репроматеријала, подиже цене.
Пекари у Нишу истичу да се налазе на тржишту и морају да се понашају тржишно.
„Цене коригујемо минимално да не бисмо изгубили купце, мада приметно је да људи мање купују пецива, док хлеб хтели, не хтели – морају да купе. Не бисмо подизали цене да репорматеријал не поскупљује. Прошле године у ово време цена домаће свињске масти била је 150 динара, сада је 400. Зрео крављи сир био је 350 сада је 750 динара“, рекао је власник једне пекаре у Нишу.
Он је казао да је талас поскупљења кренуо оног дана када је држава почела да подиже цене дизела и бензина.
Нишлије истичу да се у продавницама и пекарама хлеб „Сава“ или такозвани „Народни хлеб“ може да купи само у јутарњим сатима, јер пензионери устају рано и одмах га покупују. Количине тог хлеба које стижу у продавнице и пекаре, према речима грађана, значајно су мање од осталих „комерцијалних“ хлебова, а разлика је посебно изражена последњих дана када је разлика између хлеба чију цену контролише држава и осталих, скоро дуплирана.
Како за Нова.рс каже председник Уније пекара Србије Зоран Пралица, пекарски производи јесу поскупели, али су те цене дошле као последица осталих поскупљења.
“Поскупљују нафта, гас, материјали за прављење пекарских корпи, пластичних кеса, све је поскупело”, каже Пралица.
Он додаје да је посебан проблем скупо гориво, поготово за оне пекаре које врше транспорт своје робе у друге малопродајне објекте.
„У складу са тим, морали су и пекари да подигну цене својих производа, али заиста ни приближно колико су поскупеле сировине које су нама потребне. Примера ради, само квасац је за годину дана поскупео од 75 до 95 одсто“, каже саговорник.
Он закључује да чак ни тренутне цене нису задовољавајуће за пекаре, али да „не може да се прелази граница“, те да се пекари труде да цене формирају у складу са животним стандардом грађана.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 15, 2022
