Pročitaj mi članak
Немачки пензионер је некада био појам за виталног старца који крцка своју дебелу уштеђевину на егзотична путовања по топлим крајевима, скупа крстарења и обилазак света са камером око врата. Времена су се променила и та представа више не одговара стварности. Број немачких пензионера који живе од помоћи државе (850 евра) у протеклих девет година се удвостручио – између 2003. и 2012. године је са 439.000 порастао на 900.000 најсиромашнијих. Најугроженији су они који због умањених радних способности, болести или других разлога раније пензионисани.
Све интерсантнија немачким пензоинерима је постала Мађарска
Од 18,7 милиона пензионера у Немачкој, њих шест милиона прима мање од 500 евра месечне ренте, а само 18 одсто има пензију већу од 2.800 евра. Јаз између богатих и сиромашних, рентнера на истоку и западу Немачке (брачни пар на западу има преко 2.500, на истоку 2.000 евра), женских и мушких пензионера (1.560 према 1.290 евра), оних који су радили у државној служби (просечна пензија 2.750 евра) и осталих запослених константно је присутан. Према подацима Института у Аленсбаху, просечни немачки пензионер прима 1.560 евра месечно, али је та статистика врло растегљива.
Да сениори живе боље него што им следује од државне пензије долази отуда што су се многи током радног века осигуравали кроз додатне пензије, камате на уштеђевину, или приходе од издавања некретнина. Према подацима Оебса, немачки пензионер прима 58 процената своје последње нето зараде и тиме је испред Швеђанина, Британца и Ирца, али је знатно испод просека Оебса од 69 одсто.
Немачке предрасуде У немачкој јавности и медијима стално се провлачи теза да они морају да грбаче до позне старости, док примера ради Шпанци већ од педесете године могу безбрижно да уживају на плажи. Многи Немци су убеђени да су финансијски магарци који тегле остале кризне земље. Истина је, заправо, да јужњаци не раде мање и краће од Немаца. У Шпанији, Португалу и Грчкој је граница за одлазак у пензију 65 година, као и у Немачкој, у Италији чак 66 година. Стварност је, дакле, да у просеку Немац одлази у пензију још са навршеном 61 годином, док Шпанци и Португалци раде једну до две године дуже.
Релативно мали број немачких пензионера има стан или кућу у власништву, зато што су они са просечним примањима и неизвесним пословима радије штедели новац и плаћали кирију него да се заробе неповољним кредитима. Данас око 100.000 немачких пензионера живи негде под сунцем, у рају који су сами изабрали. У Америци их има 9.000, Аустрији и Швајцарској око 8.000, у Шпанији 6.000, а затим следе Француска, Холандија и Белгија… Неки се исељавају зато што имају пара, други зато што немају и траже земље где је живот јефтинији.
Све интересантнија за Немце је тако постала Мађарска, а један од најјачих аргумената је да се већ за 15.000 евра може купити лепо сеоско имање. Немци су као рационалан народ израчунали да у Мађарској увелико могу да уштеде: 70 процената на кућној помоћници, 30 одсто на алкохолу и 50 одсто у ресторанима, а осим тога не морају да плаћају порез за животиње и јавни саобраћај им је бесплатан. За 800 евра месечно немачки пензионер може да приушти себи лагодан живот у Мађарској.
(Вести)
