Pročitaj mi članak
Зашто су у Србији од 84.000 укупно одобрених стамбених кредита само два у домаћој валути. За зајам од 2,4 милиона динара на 25 година, потребно је вратити четири пута више новца. Камата на кредите у еврима пет пута мања.
У Србији су за последње три године од када су поједине банке увеле стамбене кредите у динарима, одобрена само два зајма. Није вест да нема интересовања, већ да је цена тих позајмица астрономска. Зато је у нашој земљи одобрено 84.000 стамбених кредита у еврима. Наиме, камата стамбеног кредита је изједначина са каматом кеш кредита, иако је у питању дугорочни зајам са хипотеком и износи од 20 до 22 одсто годишње! Тако је првобитна замисао да се сви кредити одобравају у домаћој валути, како би се спречио девизни ризик, пала у воду.
Испоставило се да је већи ризик задужити се у динарима него у еврима. Тако је камата на стамбене кредите у европској монети пет пута мања него у нашој валути. Већина банака у Србији одобрава стамбене зајмове везане за евро са каматама од 4,20 до шест одсто. И са овим каматама, на крају периода отплате од 25 или 30 година, банци се врати дупло више. Али, када су у питању динари, онда је то четвороструко већа вредност!
Тако, на пример, ако неко узме стамбене кредите у динарима у износу од три милиона динара и положи учешће од 20 одсто, односно 600.000 динара, у наредних 25 година ће враћати зајам од 2.400.000 динара. Камата износи 21,70 одсто годишње, а месечна рата 31.090 динара. Када истекне отплатни период, клијент банци треба да врати целих 9.910.125 динара! Толико кошта ризик банку у наредних 25 година.
Уколико би грађанин узео стамбени кредит у еврима у износу од 23.000 евра, са каматом од 5,90 одсто годишње на 25 година, сваког месеца би отплаћивао по 143 евра или по садашњем средњем курсу 15.445 динара или дупло мање него да је узео овај зајам у динарима. Када истекне период отплате, банци ће вратити 47.350 евра.
Главно објашњење свих банкара и економиста је да је у Србији и даље највећи проблем нестабилна валута, лош кредитни рејтинг и привреда у колапсу, а пре свега шта ће бити у наредних 10, 20 или 25 година. У таквим условима они не желе да ризикују, без обзира на то што као залог за стамбени кредит имају првокласну хипотеку. Ипак, неизвесност у свакој, па чак и најразвијенијој земљи увек постоји. Али, то не значи да грађани морају да буду унапред опљачкани, ако би динар пропао.
ПРОБЛЕМ РЕФЕРЕНТНА КАМАТА
– Реферетна камата на европску валуту је протеклих година констатно у паду, те је данас на нивоу од 0,25 одсто. С друге стране, референтна каматна стопа Народне банке износи 10 одсто. Са тако великим разликама у референтним стопама, иако је банчина маргина на приближно истом нивоу, логично је да су кредити са валутном клаузулом далеко јефтинији за кориснике. Очекивано смањење инфлације требало би да утиче на снижавање референтне камате на динар и, последично, каматне стопе на динарска задужења – Дејан Вућинић, директор Дирекције за рад са становништвом Сосијете женерал банке.
Ипак, како истиче Вућинић, с обзиром на недостатак дугорочних динарских извора, као и недовољну дугорочну стабилност домаће валуте, у наредном периоду не треба очекивати повећање удела динарског у укупном тржишту стамбених кредита. Стабилизација домаће валуте на дужи рок и обезбеђивање стабилних, дугорочних динарских извора финансирања предуслов су конкурентности зајмова у динарима.
(Вечерње новости)
