Pročitaj mi članakBEOGRAD - Srbija bi prema procenama poljoprivrednih stručnjaka mogla da proizvodi hranu za više od 50 miliona stanovnika i izvozi u vrednosti od preko 10 miliona evra godišnje, ali nedovoljno iskorišćava svoje prirodne potencijale.
Поред неискоришћености природних потенцијала који се огледају у више од пет милиона хектара пољопривредне површине, од којих је преко 4,2 милиона хектара обрадивих површина, или 0,47 хектару по становнику, не користе се ни потенцијали стручног пољопривредног кадра.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
На евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) како је речено у тој служби, тренутно се налази 2.333 пољопривредна инжењера и технолога са седмим степеном стручне спреме од којих је 1.128 жена.
Међу тим незапосленим стручним кадром највише је пољопривредних инжењера за производњу биља (515), затим дипломирани инжењери пољопривреде (482) и агроекономисти и они посао траже у просеку дуже од три године.
На евиденцији незапослених НСЗ је и 25 магистара пољопривреде од којих је половина жена и они су на бироу дуже од 3,5 година, а на евиденицији је и пет доктора пољопривредних наука за производњу биља који посао траже 19 месеци и пет доктора биотехничких наука који посао чекају у просеку око 16 месеци.
Са шестим степеном стручне спреме, како је речено у НСЗ , на њиховој евиденцији је и 1.565 пољопривредних инжењера и технолога, од којих је 249 жена и они у просеку посао траже око пет година.
У Министарству пољопривреде су казали да у Србији постоји и функционише 35 пољопривредних саветодавних и стручних служби од којих су 23 у Централној Србији , а у АП Војводини 12 и у њима ради укупно 266 лиценцираних саветодаваца од којих 178 у Централној Србији и 88 у Војводини.
У ресорном министарству су навелии да се број саветодаваца сваке године повећава за пет одсто у складу са стратешким опредељењем Министарства пољопривреде како би до 2024. године имали довољан број саветодаваца у односу на број пољопривредника у Србији.
Запослени саветодавци у пољопривреди при ПС С С , како наглашавају у Министарству пољопривреде су лица с високом стручном спремом и лиценцом за обављање саветодавних послова.
„Сваки саветодавац има обавезу да се континуирано обучава и годишње оствари 30 до 40 дана едукације коју добија од стручњака и професора домаћих факултета, при чему им је то и услов за добијање, односно обнављање лиценце“, објаснили су у Министарству и додали да су саветодавци у обавези и да добијена знања преносе пољопривредницима у оквиру индивидуалног и групног рада на теме и области на које су и они у предходној години добили едукацију.
На тај начин повезан је ланац у трансферу знања, од креатора, односно факултета и института, преко саветодаваца, па до крајњих корисника, односно пољопривредника.
Пољопривредни стручњаци су сложни у оцени да је рад на терену након завршеног факултета основни услов да би неко постао добар у свом послу.
Према искуствима земаља из окружења, може се закључити да Србија према броју пољопривредних газдинстава као и према величини пољопривредног земљишта, нема довољно пољопривредних саветника, односно да их има четири до шест пута мање него Хрватска и осам до 12 пута мање него Словенија.
У Србији се пољопривредни стручњаци школују на универзитетима у Београду, Новом Саду, Лесковцу, Чачку и у Зубином Потоку.
Према ранијим подацима, просечни трошкови школовања једног високообразованог пољопривредног стручњака су око 300.000 долара, што значи да Србија не користи 1,05 милијарди долара капитала уложеног у њихово образовање.
