Pročitaj mi članak

Pre „Geoksa“ još 8 kompanija je OTIŠLO iz Srbije, svi su imali istu TAKTIKU…

0

Posle višenedeljnih spekulacija i dešavanja koja su ukazivala da bi "Geoks" mogao otići iz Vranja, juče je i zvanično saopšteno da ova italijanska fabrika odlazi iz Srbije i da svih 1.200 ljudi koje je zapošljavala na jugu zemlje, ostaje bez posla.

Радници су на улици остали практично преко ноћи. Поред обавештења о ликвидацији и гашењу фирме, речено им је и да ће сваком појединачно бити достављено решење о престанку радног односа.

Сличних прича било је увек и свуда, а у Србији је случај „Геокса“ девети у низу који сведочи о затварању погона преко ноћи и обавештавања радника о отказима у последњи час. И оно што је исто код готово свих, јесте да су имали сличну тактику у одласку, да су раднике о отказима обевештавали „преко ноћи“ и да им након одласка нико ништа није могао.

Шинвон, Јура
Последњи пример у низу је био када је компанија „Шинвон“, друга „Јурина“ фабрика која је отворена у Нишу 2011. путем СМС порука обавестила 188 радника да због смањеног обима пословања није у могућности да им продужи уговоре.

– СМС порука је стигла у петак, 29. јануара. Обавестили су нас да због смањеног обима посла нису у могућности да нам продуже уговор и да се јавимо кадровској служби ради преузимања докумената и раздуживања. Нисам очекивао такву поруку ни од лидера, ни од тренера, ни од менаџера, јер није било апсулутно никаквог разлога. Остајали смо и прековремено, неки су ишли и у фабрику у Рачи, 200 километара одавде, када је било потребно да обаве неке послове – рекао нам је у фебруару ове године један од радника “Шинвона” који је остао без посла.

Симит Сарај: Пекаре затворили преко ноћи

После три године пословања, свечаног отварања и добрих услова за раднике, турски ланац пекара Симит Сарај, више нема ниједан локал у Београду. Последња три, која су радила у самом центру престонице, затворена су, почетком прошле године наводно, због ковида. Због дуговања за закуп приватним власницима и граду, у међувремену су остали и без права на коришћење простора. У међувремену су доспели у у блокаду већу од 12 милиона динара, показују подаци НБС.

У једном моменту имали су 9 локала на најбољим локацијама у престоници и укупно 120 радника. Сви они остали су без посла, без икаквог званичног обавештења власника.

Претходно, кључ у браву је ставио и трговински ланац Hоме Плус. Власник је на улици оставио више од 100 радника, локали су затворени преко ноћи, а званична блокада достигла је више од 50 милиона динара.

А, компанија Hоме плус, која продаје кућне потрепштине, рекло би се да је радила као „швајцарски сат“ до самог затварања. Локали по тржним центрима и централним локацијама по Србији, сложни радници… редовне плате. И све то до одједном.

Крајем прошле године, власник је затворио све локале, а на цедилу су остали и радници и потрошачи који су поручили робу, платили је, и нису је добили. Фирма је пре две недеље и званично отишла у стечај, рачун је у блокади за 55 милиона динара.

Према подацима Народне банке Србије (НБС), рачун фирме је у блокади од 30. октобра, а укупан износ блокаде је 55,3 милиона динара.

Спилит: Руси као побегуље

Као бомба одјекнула је информација да је руска компанија „Спилит“ напустила Србију и без посла у две фабрике на југу и северу Србије, оставила око 500 радника.

Неколико дана, након затварања фабрика у Врању и Сомбору, као и укупно 34 продајна салона, од директора није било ни трага ни гласа, да би се потом огласио власник Андреј Ходасевич.

Радницима и оштећеним купцима обећао је исплату дугова, што је и урадио, али делатност и производњу није зановио. Власник је касније тврдио и да је оштећен за 200.000 евра, те да ће се са радницима који су узимали робу разјаснити на суду.

Серфуд: О затварању преко Вајбера

Немачкој фабрици за прераду и конзервирање рибе „Servfud“ у Смедереву, стављен је катанац у новембру 2018, само две године након отварања погона у Србији. Десетак радника је протестовало испред закључане капије тражећи објашњење јер им је, како су тврдили, преко вајбер групе саопштено да је фирма затворена.

Претходно им се није нико обратио, а ни на телефоне бивших надређених се није нико јављао. Иако је на почетку рада најављено запослење за чак 300 радника, немачка компанија за две и по године упослила је око 60 радника, а несрећан крај дочекало је њих 25.

Хенди: Раднике о отказу обавестили мејлом

И бугарски ланац продавница мобилних телефона, опреме и технике „Хенди“ затворио је своје радње широм Србије – све у једном дану, укупно око 200 објеката. Око 900 радника, о отказима, је обавестио електронском поштом.

„Хенди“ је дошао у Србију 5. марта 2007. године, а 1. јуна 2018. године, радници су добили мејл да више немају посао, док је на сајту предузећа истакнуто обавештење: „Поштовани купци, сарадници и пријатељи, после 10 година пословања у Србији, обавештавамо Вас да HENDI-TEL престаје да ради. Желимо да вам се захвалимо на деценијском поверењу, сарадњи и подршци“.

После вести да је познати ланац мобилних телефона изненада пропао у Србији чуло се да је иста судбина претходно затекла раднике и Бугарској и то у марту 2018. године.

Леонардо: Откази па лепе вести

„Леонардо“, погон италијанске фабрике за производњу дела обуће, доспела је у жижу јавности пре око годину дана године када је око 60 радника сасвим случајно сазнало да више нису запослени и то након што је једна радница затражила медицинску помоћ. Плате су већ касниле и дуговања према њима су расла.

Ипак, фабрика у Суботици поново је покренула производњу и на посао вратила део радника радника.

Иштван Хуђи, председник Савеза самосталних синдиката у Суботици, рекао је недавно за „Блиц“ да је послодавац ипак испоштовао све што је обећао. Све заостале зараде су радницима исплаћене, још је једино преостала исплата отпремнина оним радницима који се нису вратили на посао.

Златаре: Кључ на 90 радњи

Хрватска фирма „Gold exchange“ која се бави откупом злата, 2013. године дословно је преко ноћи затворила свих 90 златара у Србији, а 180 запослених оставила без две последње плате и доприноса. Све златаре затворене су 12. септембра те године, непуних годину дана након што су почеле са радом.

Занимљиво је да је „Gold exchange“ претходно по идентичном сценарију напрасно затворио златаре у Босни и Херцеговини, а раднике такође оставио без плата и доприноса. Усред ноћи су затворене пословнице у Сарајеву, Зеници и Тузли. Власници ове фирме били су хрватски држављани Кристијан Копић и Гордан Скочилић.

Копић, који је у Србији имао удео од 99 одсто власништва у Голду, запао је у проблеме у нашој земљи након што је Дирекција за мере и племените метале установила да предузеће не испуњава услове за добијање знака произвођача предмета од драгоцених метала.