Прочитај ми чланак
(Адванце)
Независна агенција Еуромонитор Интернешнл, позната по стратешком истраживању потрошачких тржишта, пре неког времена објавила је извештај у коме се наводи да ће до 2020. Русија, Индија и Кина ући у првих 5 највећих светских економија (Русија тренутно заузима шесто место на тој лествици).
Интензиван економски раст у овим земљама, иако се остварује уз одређене потешкоће, утицаће на светски поредак. У глобализованом свету после Хладног рата, гдје економска моћ има превласт над војном снагом и политичким ставовима, развојни пример троугла Русија-Индија-Кина имаће дугорочне импликације на цео свет. Према поменутом извештају, „до 2020, три [Русија, Индија и Кина] од пет највећих светских економија бит ће земље у развоју, с уделом од 30,4% у глобалном БДП-у, узимајући у обзир паритет куповне моћи (ПКМ)“ .
Извјештај садржи податак да је Индија по ПКМ-у надмашила Јапан још 2011. Док у случају Индије економски раст подстичу раст потрошачког тржишта и инфраструктурна улагања, али и успон средње класе, у Русији економски развој (за сада) генеришу њени енергетски ресурси. У извјештају стоји и да ће Кина до 2020. бити највећа светска економија с 19% удела у глобалном БДП-у. Руска економија ће економију Немачке престићи до 2016. године. Касније ће се Кина, према истом извештају, морати суочити с повећаним трошковима рада, проблемима загађења животне средине, могућим „ефектом бешике“ на тржишту некретнина, као и убрзаним „старењем популације“.
На сличан начин и економски раст Индије и Русије суочиће се са нежељеним дејствима које ће ове две земље морати савладати. Али, посве је природно да интензиван економски развој има последице с којима се треба ухватити у коштац. Међутим, то није нешто о чему треба бринути у ближој будућности.
Оно што треба поново нагласити јесте да ће ове три земље бити међу првих пет најјачих светских економија, док ће преостала два места заузети САД и Јапан. У извјештају се даље наводи: „Суперсиле међу економијама у развоју, посебно земље БРИЦС-а, преузимају позиције развијених економија. Овај процес додатно је убрзан глобалном економском кризом 2008-2009“. Извјештај предвиђа и да ће „ове промене утицати на глобалну политику, пословна окружења и проток инвестиција“, док ће „пораст значаја потрошачких тржишта у земљама у развоју расти у складу са ширењем средње класе“.
Претварање економске у политичку моћ
С обзиром на убрзани економски раст у наведене три земље, оне требају координирати своје позиције и разрешити несугласице како би преузеле значајнију улогу на међународној сцени. Русија и Индија закључиле су споразум о стратешком партнерству, али то партнерство није чврсто у подручју економије. Ово је председник Индије истакао током посете делегације руских посланика Нев Делхију. Индијски председник изјавио је и да Русија и Индија раде на уходавање политичких механизама како би удвостручиле количину трговинске размене на 20 милијарди долара до 2020. године.
Такође, потребно је изменити карактер билатералних економских односа, јер су они до сада остваривани претежно у војној домену, а потребно их је развити иу другим областима. Преувеличана је тврдња да су међусобни економски односи двеју земаља искључиво засновани на трговини оружјем. Сарадња се мора проширити и на друге секторе попут енергетике, инфраструктуре и робе широке потрошње. У том контексту, најава да ће Русија и Индија сарађују у лансирању индијске орбиталне станице Чандрајан-2 ради заједничког проучавања Месеца представља одличан пример на палети различитих могућности.
Такође, посебну пажњу треба посветити и везама међу народима. У односима Индије и Кине постоји супротан проблем. Иако ове две земље имају развијене трговинске односе, политичке и културне релације нису на одговарајућем нивоу, што треба исправити.
Три велике економије у снажном замаху имају потенцијал да утичу на доношење одлука на глобалном нивоу. Овде се поставља питање: у којој мери њихови лидери виде ову ситуацију као повољну и колико три земље међусобно координирају своје потезе? Има неких позитивних назнака у том смислу. Потврду за то представља недавни сусрет лидера три државе у Москви. Тада се разговарало о проблему Авганистана и изражен је заједнички став да та земља не треба потонути у хаос и екстремизам.
Све три земље имају значајне интересе у Авганистану и забринуте су због могућности ширења екстремизма ван његових граница. Ситуација је тамо врло неизвесна, јер нема назнака да ће земља очувати стабилност када Међународне снаге за безбедносну помоћ, које предводи НАТО, напусте њену територију. Подршка коју уживају Талибани и подривање режима председника Карзаија изазива страх од повратка талибанског режима, што ни једној од три земље не одговара.
Не само што им је стало до мира и стабилности Авганистана, већ и до економског развоја те државе. Авганистан се налази у комшилуку Пакистана, Кине и Централне Азије – подручјима која се налазе у интересној сфери и Русије и Индије, и то додатно појачава важност мира и економског развоја свих ових земаља.
Индија, Русија и Кина део су многобројних форума, попут троугла Русија-Индија-Кина (РИЦ), групе БРИ>KС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република) и групе Г-20. Ове три земље могу оформити језгру за настанак већих групација и утицати на правац развоја међународне политике. Како би се то остварило, морају изградити заједнички оквир путем дијалога и размене мишљења. Трипартитни састанак у Москви, чија је тема била ситуација у Авганистану, представља позитиван корак у том смеру.
Ове земље могу одиграти одлучујућу улогу иу реформисању међународних институција попут Уједињених нација или Међународног монетарног фонда – али иу решавању проблема значајних на светском нивоу, као што су религијски екстремизам и тероризам, транснационални криминал и трговина дрогом те међународни сукоби – тако што ће умањити међусобне разлике и повећати међусобно разумевање.
Др Дебидата Ауробинда Махапатра политички аналитичар из Индије. Подручја његовог интереса су односи Индије и Русије, сукоби и мировна решења, као и стратешки аспекти евроазијске политике.
