Prodajom "Komercijalne banke" završen je proces uništavanja srpskog bankarskog sektora koji je osmislio i započeo Mlađan Dinkić. Iako je javno obećavao, Aleksandar Vučić Dinkića nije uhapsio već ga je uzeo za ministra u svojoj vladi. I dan danas je deo njegovog ekonomskog tima.

Али на овом послу Динкић није био ангажован. У јавности се поставља питање како је до продаје уопште дошло када је гувернерка Јоргованка Табаковић у последњих пет дана два пута јавно рекла да „Комерцијалну банку“ не треба продавати. А она то сигурно није рекла сама него по наређењу председника Србије. Ствар постаје јос чуднија када се зна да је председников отац Анђелко Вучић и те како умешан у домаћи банкарски сектор, те да је и он био против. Ко су људи због којих породица Вучић на крају ипак није могла да каже не? За сада то није познато. 

Међутим, познато је да је Вучић суочен са бурним реакцијама стручне јавности рекао да су то одређивали неки стручни људи. Па ко су ти стручњаци?

Логично је да се ради о приватизационом саветнику, фирми „Лазард“, блиској врху власти, коју држава по правилу ангажује на свим великим трансакцијама, од „Телекома“, преко „Аеродрома Београд“ и ЕПС-а, до „Комерцијалне банке“. У најмању руку је чудно како је „Лазард“ прошле године саветовао Владу Србије да прво купи 41,3% акција у власништву фондова и ЕБРД-а за 256 милиона евра, а онда прода својих 42% акција НЛБ-у за само 131 милиона евра, практично за дупло мање пара!!?

При томе, невероватна је одлука и да Влада по овако неповољним условима прода све акције у власништву државе, уместо да сачува бар мањински удео, као што је рецимо Словенија задржала 30% учешћа у НЛБ банци?

Ваљда у жељи да оправда ову срамну продају највеће српске банке, Вучић је дао и бесмислену изјаву да вредност „Комерцијалне банке“ пада, иако је банка исказала рекордну добит у 2019. години од 75 милиона евра! Коначно, невероватна је и одлука Владе да НЛБ-у остави половину прошлогодишње добити од 38 милиона евра и 26 милиона евра добити из претходних година!

Али, до овог текста јавност у Србији није обавештена да су „НЛБ банка“ и „Лазард“ повезани преко заменика председника Надзорног одбора НЛБ-а, Андреаса Клингена, који је раније имао високу позицију управо у „Лазарду“.

Такође, кад је НЛБ продавала акције „Интереуропе“, саветник је био Лазард! Међутим, ту није крај. Наше истраживања показује да су везе између „Лазарда“ и већинског власника НЛБ-а, „Банк оф Неw Yорк Меллон“, много дубље.

На пример, на обрасцу Т-1 америчке комисије за хартије од вредности испод имена „Банк оф Неw Yорк Меллон“ стоји „Лазард Гроуп“.

Слично, ако желите да пишете „Лазард Ассет Манагементу“, пошту шаљете на адресу „Банк оф Неw Yорк Меллон“. Када погледате ко је повереник „Лазард Фунд Манагерс“, опет је ту „Банк оф Неw Yорк Меллон“.

Коначно, заједно су учествовали и на великом пројекту репрограма украјинског дуга вредног 15 милијарди евра.

Из свега можемо закључити да су на глобалном нивоу „Банк оф Неw Yорк Меллон“ и „Лазард“ више него повезани и да често и блиско сарађују, попут стратешких партнера.

Јасан је у најмању руку конфликт интереса који је „Лазард“ имао јер је са једне стране требало да помогне Влади Србије да нађе најбоље решење за „Комерцијалну банку“, а са друге да помогне али по НЛБ-у и његовим америчким власницима да плате што мање. Анализирајући цену коју је НЛБ платио за „Комерцијалну банку“, делује да је „Лазард“ више водио рачуна о интересу свог глобалног партнера, него о интересу српске Владе.

Наравно, ништа од овога се не би десило без Вучићеве сагласности. Зашто ју је дао, остаје тајна. За сада.

https://t.co/D5uGhBPBIl

— СРБИН инфо (@srbininfo) February 27, 2020

Izvor: direktno.rs

Oznake: Komercijalna banka, pljačka države, prodaja