Прочитај ми чланакУ нашу земљу би наредних година требало да дође знатно већи број странаца. Ускоро унапређење туристичке понуде. Ова привредна грана запошљава 81.000 људи.
У нашу земљу би наредних година требало да дође знатно већи број странаца. Ускоро унапређење туристичке понуде. Ова привредна грана запошљава 81.000 људи.
У наредних десет година у нашу земљу ће долазити дупло више туриста него сада, а девизни приход ће са садашњих милијарду евра годишње, постепено нарасти на пет милијарди.
Ово је утврдила анализа Министарства туризма Србије, урађена у складу са методологијом Светске туристичке организације, која узима у обзир тренд раста туриста у нашој земљи, али и остале економске показатеље. Због тога, нове програмске активности на реализацији стратегије развоја туризма и наредне две године предвиђају да ће се у нашој земљи радити на осам целина.
– Посветићемо се стандардизацији и брендирању производа и дестинација – каже Александар Денда, саветник министра трговине, туризма и телекомуникација.
– Радићемо на еколошкој заштити, снабдевању угоститеља локалним намирницама, ефикаснијој употреби јавне имовине, развијаће се транзитни туризам, а нарочито мобилне апликације, промоција и маркетинг. Посебна пажња биће посвећена специјалним интересима и развијању нових садржаја.
Дунав, Тара, Подриње и околина Радан планине, биће нарочито у фокусу у наредне две године. Такође, утврдиће се и 20 кључних догађаја и одредишта који имају највећи потенцијал за развој туристичке понуде Србије, па ће бити направљени планови за управљање сваком од тих дестинација.
У анализи се наглашава да домаћи туристи, када путују по Србији, просечно бораве 3,25 дана и дневно троше 198 долара. Процена укључује превоз, смештај и новац који троше за ванпансионску потрошњу попут ресторана, сувенира, излета… Страни туристи бораве 2,13 дана и дневно троше 700 долара у нашој земљи
.- Са оствареним прометом већим од 2,5 милијарде долара, 81.484 запослених и учешћем у БДП од скоро осам одсто, туризам је уз пољопривреду највећи покретач раста у нашој земљи – истиче Денда. – Међутим, иако је настављен позитиван раст доласка броја туриста и броја ноћења, а очекује се да зарада буде све већа, неадекватна методологија у званичној статистици не даје праве податке. То је велики хендикеп, јер би државна улагања и приватне инвестиције у туризам биле веће, а више би новца долазило и из фондова ЕУ.
Наиме, у званичну статистику улазе само подаци о броју ноћења у регистрованим објектима, наплати туристичке таксе и зарада туристичких агенција. Новац од, на пример студената или особа које су из иностранства дошле да се лече у Београд, статистика не бележи као прилив, али бележи као девизни одлив када наши грађани оду на друго место због школовања и лечења. Не бележи се ни потрошња туриста у ресторанима, кафићима, пекарама или радњама. Приход у буџету од пореза на имовину која је вредна више од милијарду долара, се такође није рачунао као приход од туризма.
– Приходи у буџету од туризма су ове године износили 6,5 одсто, а учешће туризма у извозу је 35,70 одсто – наглашава Денда.
– У исто време, издвајање из буџета за туризам ове године износило је 0,19 одсто.
У Министарству туризма су урадили анализу стања у сектору туризма користећи методологију Светске туристичке организације и са новим подацима ће се подићи инвестициони капацитет, ниво управљања дестинацијама, квалитет пријављивања за фондове ЕУ, предузетничка иницијатива и квалитет промоције.
ИНВЕСТИЦИЈЕ
У Министарству туризма су урадили анализу стања у сектору туризма користећи методологију Светске туристичке организације. Са новим подацима ће се подићи инвестициони капацитет, ниво управљања дестинацијама, квалитет пријављивања за фондове ЕУ, предузетничка иницијатива и квалитет промоције.
