Pročitaj mi članak
Последња велика промена у банкарском сектору Србије, у коме тренутно послују 33 банке, догодила се у марту ове 2012. године, када је највећа руска банка – Сбербанка, купила Фолксбанку и њене филијале у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Чешкој, Словачкој, Мађарској и Украјини.
Купопродајни уговор је био вредан 505 милиона евра, и њиме је купљено свих 100 одсто акција источноевропских филијала аустријске Фолксбанке. С обзиром на величину и значај овог преузимања, било би добро да се осврнемо на неке базичне чињенице када је у питању ова банка. Дакле, ради се о највећој банци у Русији, чије активе чине 27 % или скоро трећину свих актива у руском банкарском сектору.
У њој је запослено чак четврт милиона људи у готово 20.000 филијала, а оснивач и њен главни акционар је државна Банка Русије. Што се тиче профита којег остварује ова банка, он износи скоро половину целокупног профита у руском банкарском сектору. Посматрано у ширим оквирима, Сбербанка је трећа банка у Европи по капитализацији, јер је њена капитализација крајем прошле године по званичним подацима износила око 60 милијарди долара.
После извршене куповине филијала Фолксбанке, сада је постала извесна и куповина турске Дениз банке, и то за суму у износу од готово 3 милијарде евра. Дениз банка је једна од најуспешнијих у турском финансијском сектору и омогућиће Сбербанци да заузме централно место у турској економији која се убрзано развија. Међутим, вратимо се значају који има улазак ове банке на наше тржиште.
Наиме, куповина Фолксбанке представља прву аквизицију Сбербанке изван подручја некадашњег Совјетског Савеза, и реално се посматра као њен преображај из крупне руске финансијске институције у велику међународну банку. Иначе, то се посредно може закључити и из чињенице да је Сбербанка прошле године проглашена за највреднији бренд у Русији, и заузела је 65. место међу најпознатијим брендовима у свету, на листи коју је објавила консултантска фирма Бренд фајненс.
Штавише, међу брендовима искључиво у банкарској делатности, Сбербанка je стављена на деветнаесто место у свету. А када је реч о Србији, овде ће Сбербанка постати препознатљив бренд у другој половини 2012. године, када ће на свим филијалама Фолксбанке бити истакнут нови логотип и назив банке. Такође, значајна је изјава коју су званичници ове банке дали поводом уласка на српско финансијско тржиште – да Сбербанка не долази у Србију и на друга тржишта суседних земаља само да направи профит и да га потом изнесе из земље, већ има намеру да га овде поново инвестира на обострано задовољство и узајамну корист.
А у Републици Српској је њен председник Милорад Додик, након посете Русији, изјавио да средином јула ова банка долази на разговоре, током којих би са Сбербанком могао бити постигнут договор o превазилажењу тренутног економског стања у Републици Српској, с обзиром да је по његовим речима очевидно да неће доћи до аранжмана са Међународним монетарним фондом.
Он је изјавио да ће са представницима Сбербанке бити разговора o томе, као и да очекује да би Сбербанка могла понудити пројекте у области малих и средњих предузећа, инфраструктуре и финансија. Уосталом, управо то и јесте пословна оријентација Сбербанке у Србији и околним земљама – да буде финансијски сервис и подршка малим и средњим предузећима, предузетницима и приватним лицима.
(Глас Русије)
