(Глас Русије)

Нафтна индустрија Србије је прошле недеље у Пландишту започела пројекат изградње првог ветропарка у Србији, који ће, када следеће године почне са радом, производити електричну енергију из обновљивих извора, с обзиром да ће га покретати снага ветра.

До сада се у Србији на овај начин није производио нити један мегават струје, по чему је земља била на самом европском дну и далеко је заостајала чак и за неким најближим суседима. Међутим, ситуација на том плану ће почети да се мења након ове инвестиције чија вредност износи 160 милиона евра, а географски је смештена у јужном Банату који се сматра идеалним подручјем за добијање електричне струје помоћу ветра, јер су мерења показала да на јужнобанатски округ отпада преко 80% целокупног ветроенергетског потенцијала Србије.

Зато ће предузеће „НИС Енерговинд“, у коме половину удела има Нафтна индустрија Србије, а другу половину приватни инвеститори, као носилац пројекта изградње прве српске ветроелектране, на том месту подићи 34 ветрогенератора, односно савремене ветрењаче. То значи да ће се на тај начин производити електрична енергија која је довољна да се струјом снабдевају најмање три града попут Вршца.

Оно што је посебно значајно, то је чињеница да ће у тој слабо развијеној општини у којој се осетно смањује број становника, сада са доласком ове инвестиције бити отворено 300 нових радних места, а биће и знатно побољшани услови живота у Пландишту и његовој околини, зато што ће инфраструктура бити знатно побољшана.

На свечаној церемонији почетка изградње, челни човек НИС-а, који је иначе у већинском власништву руског Гаспромњефта, изјавио је да нема ничег необичног у томе што се та нафтно-гасна компанија бави и производњом струје из обновљивих извора енергије, с обзиром да је то уобичајено и у свету. А када је реч о светској производњи струје помоћу снаге ветра, у томе водећа улога припада Кини, која је претекла и Сједињене Америчке Државе по годишњој количини подигнутих ветроелектрана, а у Русији постоји најмање пет великих електричних централа које користе погон ветра, при чему се највећа од њих налази на крајњем руском западу, на обали Балтичког мора у Калињинграду.

Дакле, када у року од следећих 12 месеци буде изграђен први домаћи ветропарк у Пландишту, то ће за Србију значити подизање енергетског стандарда на виши ниво, а позитивне карактеристике које има овакав вид добијања електричне енергије се састоје у томе што електране на ветар не троше никакво гориво јер их покреће струјање ваздуха, а еколошки су прихватљиве јер не загађују природну средину. Осим тога, ветроелектране имају и једну врло занимљиву позитивну особину – да у одређеној мери смањују разорну снагу ветра у подручјима која су позната по снажним ветровима, а у њих се убраја и јужни Банат, као и читаво кошавско подручје, где ветрови понекад достижу и олујну јачину.

У сваком случају, пројекат изградње првог српског ветропарка, ког је управо започела Нафтна индустрија Србије, представљаће истовремено добитак за локалну заједницу и повећану енергетску стабилност државе. Штавише, не треба заборавити ни то да су ветроелектране у многим земљама права туристичка атракција. На пример, шкотску електрану на ветар која се зове Скроби Сендс, сваке године посети чак 35.000 задовољних туриста. Ако се макар нешто слично догоди у банатском Пландишту, онда би та неразвијена општина на самој државној граници ускоро могла да се нађе у центру пажње и да неочекивано постане и нова туристичка дестинација.