– Све је то било једно непријатно и скупо искуство. После свега никад више не бих пристала да будем жирант ни рођеном брату. Растурила сам дивно пријатељство, повлачила се по судовима, плаћајући разне судске таксе због којих сам морала да идем у минус – објашњава Зорица Лукић, некадашњи жирант, која је своја потраживања морала да тражи на суду.

Ово је само један пример од више од 2.380 кредита где је жирант гарантовао за туђу позајмицу а који се повлачио по српским судовима. Жиранти туже главне дужнике, због којих су морали банкама плате износе које су гарантовали.

Жиранти углавном, добијају спорове, али их поред тога што су отплатили туђи дуг, на суђењу чекају трошкови који могу да премаше 100.000 динара. А ако главни дужник нема посао а ни имовину, ни суд неће моћи да им помогне да наплате потраживање.

Од 124.000 жираната, колико их је у Србији било 2010, број оних који су вољни да гарантују за туђи кредит ове године је мањи од 100.000.

– Не могу да нађем жиранта, јер нико не жели да преузме ризик. Имам стабилно радно место и редовна примања, али нико се не усуђује да буде мој кредитни гарант. Колико сам чуо у банци, и други имају идентичан проблем – каже један од читалаца “Блица” који конкурише за стамбени кредит.

Ако већ дође до сценарија да жирант отплаћује туђе рате, он има могућност, кажу искусни адвокати, да тужи главног дужника како би надокнадио трошкове.

– Жирант мора да рачуна и на ризик, јер ако главни дужник нема некретнину, а у међувремену је остао и без посла, мало је начина да се од њега нешто наплати. Тада је најчешћи сценарио да не само да је платио његов дуг, већ је и улудо водио скуп судски поступак – каже за “Блиц” адвокат Зоран Стојковац. 

Процес, како каже, може да траје од шест месеци до неколико година, а трошкови зависе од вредности спора, тј. од висине кредита. Најјефтинија такса је 1.900, а најскупља 97.500 динара, каже Стојковац.

С тим се слаже и адвокат Мирослав Рњаковић.

– Жиранти пре него што уђу у процес морају да размисле да ли је дужник запослен и има ли имовину на своје име. Шта вреди и кад дође до принудног извршења ако дужник није запослен, а од имовине има само ТВ и фикус – каже он.

Скривена примања

Дејан Гавриловић из Удружења банкарских клијената “Ефектива” каже да би жиранти сами требало да процене да ли да туже или не, будући да су обично пријатељи или кумови, те добро познају имовинско стање дужника. “Жирант би боље од банке могао да процени да ли дужник има скривених примања до којих банка не може да дође”, наводи он.

 

(Блиц)

Oznake: žirant, krediti, Sud, tužba