Pročitaj mi članak
Немачка марка није званична валута ове државе више од деценије.
Познато је да се она и данас у централној банци Немачке слободно мења за евро, али је мање познато да званична листа Народне банке Србије поред немачке марке, садржи још 10 валута које се, званично, више не користе.
Немачку марку и остале бивше националне валуте земаља чланица еврозоне могуће је заменити за евро само у матичним централним банкама
– Разлог за рачунање и објављивање ових курсева је потреба вођења књиговодствених евиденција у банкама – пишу „Вечерње новости“, позивајући се на изворе у НБС-у.
На званичној курсној листи укупно је 28 страних валута. Од тога 17 валута служи као званично средство плаћања, а 11 валута више не, пошто припадају државама које су прихватиле евро.
– Иако еврозона има 17 земаља чланица, Народна банка Србије на својој курсној листи котира само курсеве динара према 11 валута земаља чланица чије валуте је котирала и пре уласка тих држава у монетарну унију – објашњавају у НБС. – То су: аустријски шилинг, белгијски франак, финска марка, француски франак, немачка марка, грчка драхма, ирска фунта, италијанска лира, португалски ескудо, шпанска пезета и луксембуршки франак.
Руска рубља је уведена на девизно тржиште Србије 20. октобра ове године и период од њеног увођења је кратак да би се могла дати оцена заинтересованости за трговину овом валутом – наводе у НБС. – Од укупно 32 банке у Србији, 16 банака на својим курсним листама за девизе котира рубљу, а шест банака котира рубљу на курсним листама за ефективни страни новац. Мењачи у Београду пак истичу да има грађана који мењају руску рубљу за динаре, док тражња за куповину руске валуте није тако изражена.
Немачку марку и остале бивше националне валуте земаља чланица еврозоне могуће је заменити за евро само у матичним централним банкама. Код нас прописи дозвољавају да банке и овлашћени мењачи откупљују и страни новац ових 11 земаља које се котирају на званичној курсној листи, и то за – динаре. Али овакве трансакције давно нису забележене.
Када је реч о укупном промету страним новцем у Србији, за првих десет месеци ове године, банке су по основу мењачких послова оствариле промет у износу од 1,3 милијарде евра. У истом периоду, откупљујући и продајући страни новац овлашћеним мењачима, оствариле су промет од 1,8 милијарди евра. Када се ово прерачуна на месечном нивоу, просек банкарског промета страним кешом износи 129,5 милиона евра, док је просечна месечна вредност у трговини готовином у страном новцу са мењачима 179,9 милиона евра.
Евро је предњачи и у овим пословима, и код продаје и код откупа девиза од наших грађана, или од странаца.
– За првих десет месеци 2012. године у промету са нашим држављанима учешће евра износи 80 одсто, а у промету са страним чак 96,3 одсто – истичу у НБС. – У истом периоду, у укупном промету девизама са овдашњим грађанима амерички долар учествује са 18,1 одсто, док се на остале валуте се односи 1,9 одсто. У укупном промету са странцима амерички долар и остале валуте учествују са 3,7 одсто.
Мењачи потврђују ово правило.
– Највише се мења евро, а потом амерички долар, па швајцарац – истичу у београдским мењачницама. – Од валута из региона мењамо само хрватску куну и босанску марку и за то имамо прилично интересовања.
(Вечерње Новости)
