Прочитај ми чланак
Аргентина се након више од десет година од када је ‘увредила’ Међународни монетарни фонд и одбила да плати дугове још једном нашла на мети критика међународне финансијске институције.
ММФ је јуче на ванредном заседању усвојио ‘Декларацију о неповјерењу’ против Аргентине, што је догађај без преседана у историји фонда. Разлог због кога је Извршни одбор усвојио декларацију је ‘нетачност података о инфлацији и бруто домаћем производу које су власти у Буенос Ајресу доставиле у седиште фонда’.
Статистички подаци служе како би се њиховим усклађивањем са међународним статистичким показатељима могла донети оцена привредног стања у земљи и усвојиле смернице за будуће активности.
Декларацијом се тражи од Аргентине да најкасније до 29. рујна 2013. исправи све грешке у извештају и достави тачне податке, те тако испуни своје обавезе према међународној институцији чији је члан.
Иако у извештају Извршног одбора и челнице ММФ-а, Кристине Лагарде, нису предвиђене казне у случају непоштовања обавезујуће декларације, последица непослушности владе предсједнице Киршнер би могао бити излазак Аргентине из међународне организације.
Челница ММФ-а, Кристине Лагарде, је 24. септембра прошле године упозорила владу у Буенос Ајресу да ‘има рок од три месеца да избегне црвени картон, те како мора доћи до промене у ставу или ће бити избачени из фонда’. Извршни одбор је јуче поступио на трагу ове претње.
На мети фонда су подаци, које је послао аргентински Национални статистички завод (ИНДЕЦО), о инфлацији у Буенос Ајресу (јер не постоје подаци на националном нивоу), те о расту БДП-а. Извршни одбор у свом извештају наводи ‘како су мере, које је Аргентина провела од прошле јесени, недостатне’, те да је због тога, на основу члана 1. Статута фонда, било нужно усвојити декларацију, меру након које следи поступак кажњавања земље чланице , а што би могло довести и до брисања из чланства међународне организације.
Међутим, тужба би се односила на баналне разлике између показатеља које је доставила аргентинска влада и оних које је предочио ММФ. Стога претерана реакција извршног одбора указује да је посреди нешто сасвим друго (већ се дуже времена несугласице између ММФ-а и Аргентине називају ‘ратом између две Кристине’).
Реакција власти у Буенос Ајресу
Аргентинске власти су затражиле да се одржи ванредна седница Одбора гувернера ММФ-а, како би се расправило о овој одлуци.
‘Затражили смо хитну седницу Одбора гувернера ММФ-а како би с њима расправили о политици фонда, те о мерама које се дуже време проводе против наше земље у временима тешке економске и финансијске кризе у свету. Ово је погрешан потез ММФ-а и јасан пример неравноправног третмана и двоструких мерила према земљама чланицама фонда ‘, изјавио је Хернан Лорензини, аргентински министар привреде.
Министар Лорензини је такође изјавио да не разуме како ММФ верује подацима независних аналитичара који се не темеље на научним истраживањима и мукотрпном раду.
Поређења ради, влада у Сједињеним Државама тврди како је незапосленост у Америци 10%, док већина независних аналитичара тврди како је реална стопа незапослености 22%, дакле, двоструко већа. Процењујући ниво потрошње у САД-у, Стејт Департмент тврди како је инфлација 10%, али не жели рећи како су се у израчунавању потрошње узели у обзир подаци који се односе на хипотекарне кредите, од којих већина никада неће бити подмирена. Могло би се с правом тврдити како су подаци које је доставила Аргентина више него веродостојни, ако их упоређујемо са оним америчким. Стога, испада да је министар Лорензини у праву када тврди да ММФ има двострука мерила.
Декларација извршног одбора ММФ-а
(Адванце)
