Скоро пола века пре него што је „Милка“ одлучила да узме љубичасту кравицу за свој симбол, један Француз у предграђу Београда одлучио се на исти такав потез.

Земунско предузеће „La Cigogne“ (на француском „рода“), било је једно од наших највећих предратних произвођача чоколаде.

Данијел Песмажу, француски официр са Солунског фронта, одлучио је да остане у Србији после Првог светског рата, и после неколико година спољнотрговинских активности да, због високих царина, отвори фабрику чоколаде “Louit” у Земуну, увезавши половне машине из своје родне републике.

После његове смрти 1927. године, предузеће преузима Марсел Башлар, његов земљак, и име му мења у “La Cigogne” (чита се “ла сигоње”), што значи рода, због приказа роде у његовом породичном грбу.

Финансијске потешкоће које су настале смрћу првог власника су брзо преброђене, 1935. године фабрика запошљава 200 радника, а производња се чак и проширује на пасту за зубе “ботот” која се правила по личној рецептури новог власника.

Међутим, чоколаде су и даље најбитнија ствар која се штанцује на погонима ове домаће предратне компаније.

Управом у том периоду, крајем ’20-их и почетком ’30-их година, настаје главна звезда наше данашње приче: чоколада “Милкy” коју је правила земунска “Рода”, донекле специфична у том времену по томе што се на њој налазила позната кравица са љубичастим мотивима и планинама у позадини.

Светски чувена љубичаста “Милка-кравица” настала је тек 1972. године, дакле скоро пола века касније, иако је „Милка“ као чоколада настала 1901.

Још занимљивије, мотиви краве на омотима чоколаде су били специфичност само југословенских и чехословачких произвођача. У тим тридесетим годинама, а немогуће је утврдити ко је био први, да ли ми или Чехословаци, и наша браћа са севера су такође користила исти мотив.

(Курир)

Ознаке: дизајн Милка, Милка, чоколада