Прочитај ми чланак
У првих седам месеци из Србије изашло 2,1 милијарде евра више него што је ушло, а од почетка 2011. године банке изнеле 1,2 милијарде.
Банкар је човек који ти позајми кишобран док је сунчано време и тражи га назад кад почне да пада киша. У складу са овом изреком понашају се и европске банке од почетка кризе и великог невремена у ком су се нашле привреде земаља југоисточне Европе, а међу њима и Србија.
Када је светска економија напредовала, до 2008. године и пропасти Лиман брадрса, банке су у Србију и остале земље са периферије Европе уносиле десетине милијарди евра и правиле огромне профите на високим каматним стопама које су владале у на овим тржиштима. Од 2008. ствари се из корена мењају, па су тако банке у 2011. и у првој половини 2012. године из Србије изнеле 1,195 милијарди евра, а само у првих пест месеци ове године 484 милиона евра.
Мирослав Маринковић, сарадник Економског института који је направио анализу токова капитала посредством банака, истиче да се банке раздужују према матицама.
Овај износ раздуживања не имплицира директно смањење изложености европских банкарских групација према Србији, већ указује на ниво сервисирања редовних доспећа главнице по основу кредита одобрених током претходних година. То и јесте једини могући сценарио, имајући у виду строгу законску регулативу прописану од стране НБС у циљу чувања стабилности и ликвидности банака и адекватности њиховог капитала. Евентуални захтеви банкарских групација за „ванредно“ раздуживање путем прерасподеле профита и реалокације депозита приватног сектора са локалних филијала на матичну банку, не могу се спровести на једноставан начин, истиче Маринковић.
Ипак, он у својој анализи напомиње да смањење изложености великих банака према Србији може изазвати значајан шок за систем.
Раздуживање банака и привреде
Управо је праћење домаћег тржишта и иностраних банкарских тржишта један од приоритетних задатака Народне банке у нарендом периоду. Избегавање негативних последица могуће је само ако се монетарне власти буду придржавале принципа очувања стабилности финансијског система и поверења у њега. Такође, потребно је адекватно праћење тржишних сигнала, односно власти морају бити спремне за евентуалну ескалацију финансијских тензија у земљама из којих потичу централе. На крају, монетарне власти морају имати политику која би смањила на минимум смањење изложености или дезинвестирање страних банака које би могло угрозити финансијски систем, сматра Маринковић.
Професор Млађен Ковачевић указује на чињеницу да се не раздужују само банке већ и привреда.
Према извршењу платног биланса за првих седам месеци, који је објавила Народна банка, из Србије је изашло 2,1 милијарде евра више него што је ушло а то нису изнеле само банке, већ је смањен и прилив страних директних инвестиција. Девизна ситуација се осетно погоршава. Банке износе своја средства легално, да би помогле матичним банкама у Аустрији, Италији или Грчкој.
Матица увек може да тражи назад средства која је позајмила локалној филијали у време када је расло кредитирање. Осим тога, вероватно банке процењују да се све мање исплати улагања у кредите становништву и привреди због раста ненаплативих кредита, а виде и да ће БДП ове године пасти за три, а дај боже да не буде и свих пет одсто. Јако су лоше перспективе и у ЕУ и у Србији и банке се уздржавају од улагања, чак више не купују тако масовно ни државне обвезнице, објашњава Ковачевић.
Проблем Србије, али и Румуније, Хрватске, Мађарске и других земаља је то што је највећи део банкарског сектора у рукама страних, пре свега западноевропских банака. Тако је учешће страних банака 74 одсто, а од тога 78,7 одсто потраживања се односи на банке из Грчке, Италије и Аустрије.
Појединачно, највећу изложеност на српском тржишту имају банке из Италије 8,3 милијарде долара, Аустрије седам милијарди, а Грчке 6,7 милијарди долара.
Кросбордер кредити
Стране банке су позајмљивале и до 60 одсто БДП-а у земљама региона (Хрватска), а у просеку изложеност европских банака износила је скоро трећину БДП-а у овим земљама. Око половине тих износа позајмиле су домаће банке са страним власништвом у тим земљама, а другу половину су чинила директна прекогранична задужења код централа, тзв. кросбордер кредити.
Укупно, што домаћим банкама које су у власништву европских групација, што директно страним банкама, према подацима Банке за међународна поравнања (БИС) из Базела, српске фирме, грађани и држава дугују преко 28 милијарди долара. Ипак, изложеност страних банака у Србији расте, иако скромно. На крају 2011. године износила је 27,9 милијарди долара, а на крају 2010. године 26,24 милијарде долара.
Иако растуће економије источне и југоисточне Европе према већини показатеља стоје чак и боље него земље еврозоне, највећи ризик за њихов развој представља изложеност западноевропским банкама, упозорава и ММФ у недавно објављеном Извештају о глобалној финансијској стабилности.
ММФ упозорава да би европске банке могле до 2013. године у најгорем случају смањити билансе за чак 4,5 билиона долара, а та смањења би била направљена пре свега на растућим тржиштима Европе, Азије и Латинске Америке. У 2011. и првој половини 2012. године западноевропске банке су смањиле кредитирање растућих тржишта источне и југоисточне Европе за 12,2 милијарде долара.
Земље централне и источне Европе су најрањивије због њихове директне изложености западној Европи и слабостима које деле са земљама са периферије еврозоне. Ахилова пета многих економија у централној и источној Европи је банкраски систем који се бори са раздуживањем, погоршавањем квалитета пласмана и спорим растом. У исто време овај регион је најизложенији ударцима из еврозоне, наводи се у извештају ММФ.
Балканмагазин
