Pročitaj mi članak
Род у Србији пао на само 37.000 тона, или 44 одсто приноса у 2011. години
Чачак – Комора индустријских произвођача и прерађивача малине у Сједињеним Америчким Државама увела је допринос намењен подстицању потрошње овог воћа. Од сваке фунте малине (454 грама) узима се по један доларски цент, без обзира да ли је роба домаћа или увозна.
– Производња је у свету порасла са 350.000 тона у 2008. години на 430.000 тона у прошлој, али је за све то време потрошња остала непромењена. Зато су озбиљне тржишне компаније приступиле подстицању потрошача да купују ово воће, наглашеним порукама о позитивном деловању на здравље људи – каже за „Политику” мр Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.
На конференцији Међународне организације за малину (IRO), која се заказује двогодишње а недавно је одржана у канадском граду Аботсфорду, процењено је да у појединим земљама постоје могућности за раст потрошње. На врху потрошачке лествице је Немачка са 750 грама по становнику годишње, испред САД (430) и Француске (400), на дну су Србија, Пољска и Чиле, где и нема домаће потрошње већ се све произведено извози.
Ова организација, иначе, има 11 чланица (Аустралија, Канада, Чиле, Кина, Мађарска, Бугарска, Француска, Пољска, Србија и САД) а кандидати за пријем су Мексико и Босна и Херцеговина, и на конференцији су саопштени приноси по земљама за 2011. годину. Род у Пољској износио је 113.000 тона, друга је Србија са 85.000, следе САД (73.000), Чиле (46.000), Кина (18.000) и Велика Британија (17.000). Србија је, иначе, 2006. године била светска сила број један са производњом од 90.000 тона, или за трећину више од другопласиране Америке.
– Ове године наш род пао је на просек из осамдесетих прошлог века. Укупан принос износи 37.000 тона, или само 44 одсто рода у 2011. години – вели Лепосавић.
Он истиче да је незапамћена суша једноставно пресекла вегетацију и настало је масовно сушење засада. Србија има око 13.000 хектара под малином. Трагови суше остаће на биљкама годинама, па се и за следећу предвиђају мали приноси. Тренуто једина добра вест јесте да се килограм замрзнуте српске малине класе роленд на међународном тржишту продаје за 2,15 евра, што је неупоредиво боље него у јесен 2011. године, кад је извозна цена достизала тек 1,30 евра или десетак центи више.
Лепосавић је један од наших водећих стручњака у области малинарства, и овако је сврстао главне узроке кризе у производњи овог воћа у Србији:
– Немамо довољно квалитетних матичњака из којих би излазио здрав садни материјал. С друге стране, произвођачи се тешко одлучују на увођење нових сората а светско тржиште захтева велике и слатке плодове. Поврх свега, наши малинари нерадо удружују поседе, остајући верни свом воћњаку од пет ари. Док се све то не промени, не може да буде напретка у српском малинарству.
Да проблем буде већи, прошлог лета је забележено сушење малињака на десетак хектара у околини Ариља, али не због суше већ ради здравствене неисправности садница. Комисија састављена од стручњака чачанског института прегледала је, на пример, један засад од три хектара у Ступчевићима и „на корену свих прегледаних биљака уочила гуке и квржице које упућују на постојање бактеријског обољења – рак корена”. Власнику је предложено да повади и спали целокупни засад. Пошто је реч о садницама увезеним из Енглеске, узорци оболелих биљака упућени су у лабораторију на Острво, одакле је стигао извештај да су налази и за стабљику и за корен негативни.
– Поред спорног засада подигнут је још један такође са сортом тјуламин, али су саднице купљене код другог произвођача, и он је био изванредног кондиционог стања. Дакле, проблем постоји, а могао би да буде избегнут када би наша фитосанитарна инспекција поштовала све стандарде приликом издавања улазних одобрења – каже мр Лепосавић.
(Политика)
