Прочитај ми чланакКада ми је мама умрла, од државе је породица добила 300 евра. За пристојан, људски укоп, ваљда. Само ковчег кошта барем два пута толико.
Када ми се дете родило, од државе је породица добила 300 евра. За прву помоћ, ваљда. За новац који се потроши само на пелене које дете користи док се не навикне на ношу, може се купи солидан полован ауто. Само пелене, кажем. Не причам о колицима, кревецу, гардероби, вештачкој храни, ако мајка нема млека.
Овде морам мало да се задржим : да би се помоћ у износу од 300 евра за прворођено дете остварила, неопходно је да се испуни неколико услова:
– да је дете рођено у Београду, јер помоћ од 300 евра даје град Београд, а не држава Србија;
– да мајка, породиља, лично иде по шалтерима, и прикупи гомилу документације, којом ће остварити право на новчану помоћ. Жене, мајке, које ово читају, добро знају кроз шта породиља пролази након порођаја. Нарочито ако се породила царским резом. Њима је тада тешко и да леже у кревету, а не да стоје у реду на шалтерима. Ако ипак крену на тај шалтер, да би оствариле право на помоћ од 300 евра, то значи да и беба мора да буде уз њих, јер се тек рођене бебе хране само мајчиним млеком. То се сведе на паркиран ауто са укључена сва четири жмигавца, у којем седи тата, и држи новорођенче у наручју. И то се да поднети, ако није јануар.
Још мало задржавања на овој теми : град Београд је помоћ од 300 евра давао првороткињама у време док је градоначелник био Драган Ђилас. Синиша Мали је, по ступању на дужност градоначелника, ову помоћ смањио на 100 евра.
Потрошачка корпа у Србији кошта 300 евра. У ту потрошачку корпу има хране и средстава за хигијену, таман довољно да се не добије бери – бери и шуга.
Просечна плата у Србији је 300 евра. Да би се та плата зарадила, не постоји ни радно време, ни субота, ни недеља, ни Божић, ни Први мај, ни боловање, ни годишњи одмор.
Плата васпитачица у вртићима је 300 евра. То су оне тете којима поверавамо бригу о нашој деци док одлазимо на посао, где зарађујемо плату од 300 евра. Плата просветних радника у Србији је 300 евра. То су они људи којима поверавамо образовање наше деце.
За 300 евра се у Србији може купити 300 килограма бурека, 300 литара пива, 270 литара бензина, 400 кутија цигарета, 105 паковања кондома.
За 300 евра се у Србији можете рекламирати 20 секунди на телевизијама са националном фреквенцијом,за 300 евра можете дозволити странцима из филмске индустрије да за потребе снимања филма блокирају улицу у центру Београда, за 300 евра можете изнајмити авион и направитии предизборни спот, у којем се ништа од горенаведеног неће чути.
За 300 евра, неко ко у западној Европи живи на социјалној помоћи, у Београд може да стигне авионом, смести се у хотелу у центру, доручкује на Калемегданској Тераси, руча у Скадарлији, и опија се на сплавовима цео викенд.
Подизање пасоша у полицији, превоз до аеродрома и авионска карта у једном правцу из Србије кошта 300 евра.
