Pročitaj mi članakCene stanova za iznajmljivanje, kao i cene kvadrata nekretnina, u Srbiji poslednje dve godine su drastično skočile, pa su trenutno kirije u manjim gradovima na nivou prosečne kirije u Beogradu do pre dve godine.
Цене се, у зависности од града до града, крећу од 50 па до неколико стотина евра.
Београд: И до 3.700 евра
У Београду цене квадрата константно расту и када се ради о продаји али и издавању, тако је последњих дана на сајтовима који се баве издавањем некретнина било могуће наћи гарсоњере за 250 евра месечно у Нехруовој или Учитељском насељу.
Цена за месечну кирију иде и до 3.700 евра, за колико се издаје лускузни четворособни стан на Дедињу. Гаросњере или једнособни станови до највише 40 квадратних метара у центру, на Врачару или Савском венцу су од 300 до 450 евра, док су цене за двособне станове шаренолике, од 400 до 550 евра могу да се нађу двособни станови, од 50 до 60 квадратних метара на Новом Београду, код Ботаничке или у Денковој башти.
Код Каленић пијаце, али и у другим, централним деловима града двособни станови, салонски или луксузније опремљени за месец дана коштају и до 900 евра.
Већи станови, пентхауси или луксузно опремљени коштају више од 1.000 евра, од 1.300 до више од 2.000 евра у просеку. Већина их је у Београду на води или неком од београдским блокова, најчешће 63 или 65.
Врање: Кирије од 100 до 350 евра
Узимајући у обзир узорак од 21 оглас са сајтова за изнајмљивање станова, цене кирија у Врању су од 100 евра за мање станове и гарсоњере до 350 за оне са више од 100 квадратних метара и већи број соба. Популарно је и дневно рентирање станова, такозвано „стан на дан“, а за то треба издвојити 20 до 25 евра.
За станове у центру града не морате потрошити „богатство“; има случајева да закупци за ужи центар потражују и 110 евра, наравно да има и скупљих станова у градском језгру (150 или 160 евра), баш као што се и на периферији станови могу рентирати за стотинак евра.
Станови су само у неколико случајева рекламирани ненамештени, иначе су у потпуности опремљени покућством – па и микроталасним пећницама и клима-уређајима, примера ради.
Власници наводе да су станови у „уобичајеном стању“, али има и оних који су „луксузни“. Такви су, на пример, они са две спаваће собе, више од 100 квадратних метара, а чија цена месечног издавања није нижа од 250 евра.
Режије износе од 2.000 до 3.000 динара на месечном нивоу, тако пише у мањем броју стамбених огласа који садрже и овај податак.
Најскупљи стан – од 21, колико је обухватило истраживање – месечно кошта 350 евра а режије износе 3.000 динара. Има 90 „квадрата“, троипособан је, намештен и има централно грејање, два паркинг места, купатило, тоалет и четири терасе, али се налази на периферији града.
Новинарка Сања Петров каже да је „мало је чудно да у Врању, са оваквим стандардом, станови за једну особу коштају 150 или 160 евра“.
„Ја сам имала срећу, пре годину и по сам нашла јефтинији стан, мени са рачунима изађе око 150 евра. Успела сам да спустим цену управо због локације, јер ми треба 30 до 40 минута пешака до центра. Има људи који имају једнособан стан, плаћају га 150 евра, плус дају новац за трошкове, плус пелет зими. Јасно ми је да газде желе да зараде, али кад размислиш за колике плате раде људи у Врању, а колико власници станова потражују за изнајмљивање, то је несразмерно“, рекла је Петров.
Ужице: Мало станова у понуди
Већ дужи период, подстанаре у Ужицу не брине само цена станова, већ и веома мала понуда, посебно у ширем центру града. Шансе за проналазак одговарајућег стана повећавају се у периоду између две факултетске године, јер велики број станова изнајмљују управо студенти, највише Педагошког факултета. Ипак, и тада су чешћи огласи у којима се станови траже, него нуде, односно изнајмљују.
Један власник стана у Ужицу за Данас каже да га радије издаје породицама, јер оне “уобичајено више брину о одржавању”, док други мисли другачије и истиче да је “сигурнији да ће кирију добити на време, ако је шаљу родитељи студената”.
Распон у ценама изнајмљивања ужичких станова није мали, а зависи од више фактора, међу којима је на првом месту локација: ужи, шири центар или неко од удаљенијих насеља. Следи квадратура, врста грејања, а један од одлучујућих фактора је и да ли се стан налази у кући или згради, као и да ли је у питању стара или нова градња.
У ужем центру Ужица, у зависности од квадратуре И броја просторија, цена изнајмљивања станова углавном се креће од 150 до 200 евра. Могу бити јефтинији, уколико је реч о становима у кући, али И скупљи, ако је у питању новоградња или стан већи од двособног.
Са друге стране, најчешћа цена станова у Крчагову, на Сењаку, Теразијама, Царини или Пори, креће се од 80 до 120 евра, а јефтинији су станови у кућама.
Вишесобни станови који се издају студентима, углавном кошрају од 50 до 80 евра, по станару.
Једна подстанарска породица каже да је за избор стана важан фактор врста грејања, јер се годинама већ греју на дрва.
– Навикли смо да тако функционишемо и знамо колико новца треба да издвојимо, не свиђа нам се идеја да током целе године плаћамо градско грејање, кажу у овој породици.
Други, ипак објашњавају да радије бирају мање станове у ужем или ширем центру, у којима плаћају градско грејање, али не и превоз до посла или школа.
Суботица: Највише се издају једноипособни станови
У Суботици је највећа потражња за једноипособним становима, а на цену утиче низ различитих фактора.
Како објашњавају из једне агенције за некретнине, навике Суботичана су се у последњих неколико година промениле по питању изнајмљивања станова, јер је некада највећа потражња била за јефтиним становима, док је данас најважнији критеријум како је стан опремљен и на којој локацији се налази.
“Центар се највише тражи у Суботици, али ту су и Прозивка и Радијалац. Опремљеност је јако битна и структура стана. Највише се траже намештени станови и да је намештај новији и модернији. То је прво и основно, а битно је и да има сву технику и да је чисто и уредно”, кажу из агенције.
Тако је за намештену гарсоњеру у Суботици потребно издвојити од 130 до 150 евра на месечном нивоу, колико и за једнособне станове, док се намештени једноипособни станови, који имају одвојену спаваћу собу, издају по цени од 180 до 200 евра.
Ненамештен двособан стан може да се нађе и за 150 евра месечно, док се намештени крећу од 200 евра па на више.
Трособни станови су скупљи и, како објашњавају из агенције за некретнине, овде се улази у сферу луксузних некретнина.
“Трособни станови се крећу од 200 до 250 евра, јер ту су режије скупље и ово је нека граница где се прелази на луксузне некретнине које су доста тражене у последње две године. Ту имамо станове и од 350, 400, 500 и 800 евра, а има и стан од 2.000 евра који је издат у Суботици”, кажу из агенције за некретнине.
Уз све ово, на цену кирије такође могу да утичу и режијски трошкови.
“Ако је стан у новијим зградама где постоје алокатори или грејање на гас, па може да се угаси ако неко није код куће, онда станодавац може да постигне већу кирију, док код старијих станова где и даље иде обрачун квадратурно, у 60 одсто случајева, где је грејање дупло у односу на ове станове, аутоматски је и кирија нижа”, поручују из агенције за некретнине.
Зрењанин: Станари не питају за цену само траже брз интернет и удобан кревет
Када би се у Зрењанину тражио стан за изнајмљивање преко сајтова локалних агенција за некретнине, могло би се учинити да станова у понуди нема. Ипак, то није тачно. Станова има, изнајмљују се али у директном контакту са агенцијама.
Станарине се крећу од 100 до 300 евра месечно у зависности од опремљености и величине стана. Депозит је обавезан, најмање једна а највише три кирије.
– Издају се углавном станови у новим зградама а на цену највише утиче величина и опремљеност стана. Станови од 50 и више квадрата у зградама старим неколико година могу у овом тренутку да се издају и за 250 евра а најважније будућим станарима који рентирају станове по тој цени су брз интернет и удобан кревет. То су људи који много раде, интернет им је неопходан као и удобан кревет да могу да се одморе после целодневног рада. Што се локација тиче, Зрењанин је буквално подељен на два дела, на две радне зоне. Ко је запослен у некој фабрици у радној зони Југоисток, тражи стан ближе тој зони, ко ради у зони Багљаш, тражи стан што ближи послу. У старој градњи, станове скоро да нико и не тражи. Млади хоће нове, чисте, сређене станове, са новим намештајем. Не желе да се петљају са кречењем, поправкама, кваровима. У новим зградама и рачуни за грејање су мањи, јер су зграде високо енергетски ефикасне, тако да се готово искључиво траже новији станови, каже Гордана Божић, агент за некретнине.
Оно што се, ипак, може наћи на сајтовима агенција за некретнине су луксузни станови, чији се најам креће од 500 евра па навише.
Куће за изнајмљивање ретко ко тражи а ретко ко и нуди.
– Старије куће се претварају у спаваонице и има таквих примера, да се куће изнајмљују за групе радника, који у том простору буквално преспавају, кажу у агенцији за некретнине.
У зрењанинском насељу Мала Америка, у ком су и виша школа и факултет, издају се собе са заједничком кухињом и купатилом, а цена собе креће се од 60 евра па навише. У питању су куће старијег датума, па се и студенти све чешће одлучују за најам већег стана у новоградњи, у који може да се смести и по четворо младих. Кад се поделе кирија и трошкови, онда и не испадне јако скупо.
У Зајечару потражња за становима, али слаба понуда
Изнајмљивање стана у Зајечару у последње време постало је немогућа мисија. Због отварања фабрике Аптив у граду на Тимоку, оно мало станова што је било слободно, заузели су нови станари.
Што се тиче закупа стана у граду на Тимоку, месечни закуп гарсоњере или једнособног стана стоји од 50 до 100 евра, плус струја, вода, и грејање.
Цена двособних станова креће се од 100 евра па чак до 200 евра за месец, наравно плус комуналије.
Кристијан Јовановић, радник у Interex-у, каже да месечни закуп двособног стана стоји 100 евра, али цена комуналија зависи да ли је лето или зима.
“Цена од 100 евра за стан није висока, али само лети. Тада за струју, воду и све комуналије плаћамо још 100 евра преко, док у зимским месецима, само за струју, поште се тако грејемо, плаћамо 300 евра”, каже он.
Други наш саговорник Марко Петковић, каже да са породицом живи у двособном стан, и то га месечно кошта 150 евра.
“До скоро смо плаћали 120 евра месечно за стан, али од јануара месеца плаћамо 150 евра. За грејање плаћамо још 7.000 динара, плус, струја и вода, што му дође још толико за комуналије”, објашњава наш саговорник.
Породица Стојановић, изнајмила је кућу од око 100 квадрата, и за то плаћају 150 евра месечно. Плус струја, вода и грејање.
“Само закуп куће кошта 150 евра. У кући се налази централно грејање, и ми купујемо угаљ и дрва. За грејну сезону потрошимо око три тоне угља и седам метра дрва. Могу да кажем да је неиздрживо”, објашњава он.
Крагујевац: Кирије у распону од 100 до 200 евра
У Крагујевцу је, поготово због великог броја студената крагујевачког Универзитета издавање станова уносан и сигуран посао. Стан се може наћи и за 100 евра, на удаљенијем месту, и ако имате наклоност газда а цене се крећу до 200 евра. Наравно, скупљи су станови што су ближи центру а ка периферији цене крије опада.
Млади брачни пар са бебом у насељу Вашариште плаћа стан од 66 квадрата 200 евра.
Исто толико за стан од 35 квадрата у престижној Карађорђевој улици плаћа студенткиња из Чачка.
Нешто повољније и по цени и по величини 170 евра за 40 квадрата кирију плаћа специјалиста за правне послове (28) у суседној Улици Светозара Марковића код Медицинског факултета.
ХР менаџерка (28) у „Фијату” плаћа 130 евра кирију за стан од 35 квадрата у центру града одмах иза локала „До јаја”.
У другом делу најужег центра Крагујевца, иза ресторана „Кортина” девојка, филенсерка (26) плаћа стан од 60 квадрата само 120 евра што је изузетно повољно за ову локацију и величину стамбеног простора.
Девојка и момак тридесетих година који живе заједно у једнособном стану на Бубњу у надградњи старе зграде плаћају кирију 100 евра, али познају власника „који им је учинио” јер то није реална цена. Знају да је газда претходним станарима за исти простор наплаћивао 120-130 евра.
Докторка (47) четворочлана породица већ 16 година станује приватно у једноипособном стану од 45 квадрата код Великог парка.
– Кирију плаћамо 140 евра већ годинама. У питању је надградња, пети спрат без лифта, централног грејања и терасе истиче она, додајући да овај део града јесте тражен међу подстанарима због близина бројних факултета и много зеленила и има својих предности, попут близине центра.
У истом насељу девојка (25) запослена плаћа кирију за стан, такође у надградњи од 19 квадрата али са гасом 120 евра.
– То су нове, „корона цене” јер су се пре пандемије овакви станови издавали до 100 евра, каже она.
Њена годину дана млађа другарица (24) за стан од 24 квадрата у Улици Бранка Радичевића изнад ресторана „Тапас” у центру плаћа 130 евра.
Исто у центру, програмерка (26) за изнајмљени стан од четрдесетак квадрата плаћа кирију 180 евра.
Такође код Великог парка, тик до Пекаре „Јевтић” Краљевчанка (30) музичарка која живи и ради у Крагујевцу стан од 28 квадрата плаћа месечно 120 евра.
У највећем урбаном крагујевачком насељу Аеродром цена станова од 40 до 55 квадрата је 150 евра уз дажбине што је још око 50 евра. И ово насеље је на цени због близине факултета па власници најчешће издају станове студентима који се оргнизују по двоје-троје када изнајмљују станове. Млађи брачни парови без деце у овом крају изнајмљују такозвани „студио” у поткровљима зграда од 20 квадрата по цени од 70 до 80 евра плус дажбине.
Преко реке, Лепенице станови су традиционлно јефтинији. Предавач (35) на ФИЛУМ-у крагујевачког Универзитета са супругом живи у насељу Пивара, у стану, у приватној кући – спрат, од 56 квадрата за чије изнајмљивање издвајају 100 евра.
Шабац: Велика потражња за мањим, намештеним становима
Цене рентирања станова у Шапцу, порасле су и до 50 одсто у односу на период од пре годину дана, када су скочиле и продајне цене станова, каже за Данас Александар Митровић из Агенције Тим.
„У Шапцу су веома тражени мали, једнособни станови и гарсоњере, чија се цена креће од 120 до 150 евра месечно. Двособни станови, који су величине од 35 до 40 квадрата, крећу се од 150 до 200 евра. За стан преко 50 квадрата, а то су већ озбиљнији станови за породице, треба издвојити од 200 до 250 евра. Цене закупа великих станова, од 70 до 100 метара квадратних, крећу се око 300 евра“, каже наш саговорник.
Ненамештени станови се, како сазнајемо, издају веома тешко а генерално их и нема у понуди, јер грађани углавном траже намештене.
„Најчешће су то клијенти који раде у страним фирмама на територији града Шапца и који имају озбиљније плате, тако да им станарина од 200, 300 евра није велики удар на буџет“, каже Митровић.
Ако се све ово узме у обзир, за рентирање стана у Шапцу, у просеку је потребно издвојити око 200 евра.
„Треба нагласити да су то лепо намештени станови, не као пре, да оно што власник има вишак у кући убаци у стан. Углавном је то нов намештај, са уређајима који имају гаранацију, и све је то делимично довело до раста закупа. Ипак, оно што је свакако највише утицало на скок цена, јесте велика потражња и изузетно слаба понуда“, објашњава Митровић.
Мајданпек: Расту цене
Мајданпек је доста дуго био на дну лествице када су у питању били продаја и изнајмљивање станова. Не тако давно је двособан стан у граду рудара могао да се купи за пар хиљада евра. Нису били ретки случајеви да су пензионери из већих градова, чак и из Београда, продавали своје станове, куповали некретнину у Мајданпеку, а разликом помагали својој деци или себи обезбедили лагодније пензионерске дане.
Сходно томе и стан у Мајднпеку могао је да се изнајми за мале паре. Било је случајева да су се станови су се издавали само за плаћање режијских трошкова. Цене за продају и за изнајмљивање одређивало је тржиште, а на тржишту је било довољно станова и за продају и за издавање.
Долазак Зиђин у Мајданпек, као и подизвођачких фирми које је ова кинеска компанија ангажовала директно се одразила на цену изнајмљивања станова. Ситуацију најбоље илуструје коментар једне подстанарке: „Ако нађеш стан за 150 евра, да славиш“.
Подстанари у Мајданпеку, у просеку сада месечно за кирију издвајају између 200 и 250 евра, мада има ситуација да тај износ буде и већи ако су закупци странци или мањи ако станодавци за станаре изаберу Мајданпечане.
У другом градском насељу мајданпечке општине, Доњем Милановцу, кирије су иначе биле веће него у Мајданпеку пре доласка Зиђина. Сада се ситуација преокренула у корист Мајданпека. И у Доњем Милановцу цену станарине одређује понуда и тражња.
Наиме, доста власника некретнина у Доњем Милановцу и околним викенд насељима има рачуницу да им је исплативије да своје станове или куће претворе у апартмане за издавање туристима, него да за њих узимају месечну кирију.
Једнособни стан у центру Доњег Милановца млади брачни пар изнајмио је прошле године за 70 евра, а станодавац им је најавио подизање кирије на 90 евра месечно. Наравно, сви трошкови – струја, вода, телефон, интернет плаћају се додатно.
У горњем делу Доњег Милановца једна кућа, подељена по етажама се изнајмљује. На једној етажи је двособан стан који је до скора месечно изнајмљиван за 13.000 динара, а сада је кирија подигнута на 15.000 динара. За студио који је на горњој етажи месечна кирија са седам, подигнута је на девет хиљада динара.
Подстанари и у Доњем Милановцу немају великог избора, јер као и у Мајданпеку нове градње нема, па су станодавци у прилици да диктирају цене јер је тражња већа од понуде.
Нови Пазар: Бити подстанар није нимало лако
Велики број студената, самохраних мајку, људи који се досељавају из других градова и села довео је до тога да Нови Пазар постане урбанистички град, па се годинама изграђују бројне зграде у свим деловима града. Потражња за куповином, али и издавањем станова је велика, а још увек је популарно то да неко издаје део куће, или собу коју не користи.
Бити подстанар у овом граду, по мишљењу оних који стан изнајмљују, није нимало лако, јер су кирије велике, а има и оних станова и кућа који су јефтинији, али у јако лошим условима. Амела Тандир која живи као подстанар од како је из Босне и Херцеговине дошла да живи у Нови Пазар, прво са својим родитељима, а касније са мужем који је из Пријепоља, за Данас каже да су цене кирија велике, а да за те паре не добијате оно шта платите.
– Цене кирија у Новом Пазару се крећу од 100 евра, па до абнормалних 350 евра. Станови од 100 евра су углавном старе оронуле куће, пуне влаге или су можда и добро очуване али даље од града, док су станови од 350 евра у самом центру града обицно су луксузно сређени и због тога су тако скупи, као да је особи која је подстанар и која тражи стан заиста важан луксуз. Мислим да је онима који живе као подстанари најмање важан луксузан изглед стана. Много важније је да су кирије приступачне, кад већ и обичан килограм брашна са ценом није приступачан. Чудно време, а још чуднији људи који подижу цене, па су и кирије све веће – истиче Тандир.
Емина Ћосовић, комерцијалиста, која је подстанар већ годину и по дана и у стану живи са своје двоје мале деце, кирију плаћа 200 евра, пријављена је, што није чест случај у овом граду.
– Стан који изнајмљујем има 53 метра квадратна, и састоји се од дневног боравка, ходника, купатила, терасе и мање собе за спавање. Стан се налази у центру града, а грејем се на струју, па сам у јануару и фебруару имала абнормалан рачун за струју. Генерално је јако лоше бити подстанар у Новом Пазару, и скупо, јер су кирије као да плаћате стан у Београду. Мој стан је неопремљен и за неки стандард плата која је годинама иста у овом граду, ово је стварно превише-говори наша саговорница.
Емина још додаје да у њеној згради станове изнајмљују обично породице, самохране мајке, али и понеки студент.
Јагодина: У понуди највише гарсоњера
Подстанари у Јагодини у понуди углавном имају намештене станове. На огласима празних јединица врло ретко има.
Цене гарсоњера и једнособних станова углавном су 150 до 160 евра месечно без урачунатих режија.
Могуће је наћи мање станове за 120 или 130 евра, али су они углавном у староградњи, са старијим намештајем, слабије опремљени. Иста квадратура може да иде чак и до 200 евра ада је реч о ексклузивније опремљеним гарсоњерама.
Највише је огласа за станове површине до 40 метара квадратних. Понуда је скромнија за двособне јединице од око 60 квадрата и кирија износи око 220 евра.
Већ неко време је веома тешко пронаћи веће квадратуре или куће за издавање. У Јагодини већина станодаваца тражи обавезан депозит приликом усељавања, углавном у висини једне месечне закупнине.
Цене изнајмљеног крова над главом могле би да се упореде са најближим већим градом. То је Крагујевац, који нуди већу понуду и универзитетски је центар, а висина кирије веома је слична као и у Централном граду Поморавља.
Ниш: Долазак Руса и Украјинаца повећао кирије
У Нишу се станови могу изнајмити по цени од стотинак до 1.200 евра месечно, у зависности од њихове локације, квадратуре, спратности, старости, физичког стања и опремљености, подаци су агенција за промет некретнина, специјализованих сајтова и закупаца.
„Месечне закупнине изнајмљених станова почеле су да расту још пре пандемије корона вируса, у јануару и фебруару ове године су нешто мало пале, а онда су од марта почели да долазе Руси, Украјинци и Белоруси, па су цене поново порасле“, каже за Данас Милош Коцић, менаџер агенције Булевар некретнине.
Он каже да су Руси, Украјинци и Белоруси у Ниш долазили „бојажљиво“, али да је њихов прилив постао далеко већи по почетку рата у Украјини.
„Руси стижу преко Руско- српског хуманитарног центра, у групама од десетак, а нама се за изнајмљивање станова обраћају и Руско- српски хуманитарни центар и они појединачно“, каже Костић.
Он каже да се у последње време траже и ексклузивни станови, за представнике фирми које у овом граду имају седиште или повремене послове, а које плаћају те фирме.
„У принципу, закуп стана од 30 или 40 квадрата у центру града кошта од 200 до 350 евра. Око 80 одсто станова је опремљено, остали су углавном неопремљени, а врло мало је полуопрељених“, каже он.
Костић очекује да закупнине додатно порасту у августу, након што студенти, већ од маја, почну масовније да закупљују станове у којима ће бити од септембра, када почиње школска година.
Он додаје да су цене станова у кућама по квадратном метру јефтиније него у стамбеним зградама, али да кирије на крају „дођу на исто“, пошто су изнајмљени станови у кућама често већи од оних у зградама, и најчешће заузимају цео спрат.
Стамбене агенције за своје услуге једнократно наплаћују пола прве кирије од закуподавца који за стан тражи мање од 300 евра, а пола прве кирије и од закуподавца и закупца уколико је закуп изнад 300 евра.
Наш саговорник каже да се сви ови подаци односе на станове чија је месечна станарина изнад 200 евра, пошто јефтиније станове грађани најчешће налазе мимо агенција.
Нишлија Б. Ђ. каже да је његова породица изнајмила стан у кући од више од 60 квадратних метара код Цркве Светог Николе, у ширем центру града, за 130 евра.
Он каже да станове већ годинама изнајмљују мимо агенција, преко познаника и пријатеља, и гледајући огласе на сајтовима или бандерама.
„Има и станова који су испод стотину евра, на периферији, у кућама, у нешто лошијем стању“, каже.
Додаје да је приликом тражења стана „заиста наилазио на све и свашта“.
„Људи издају станове у полураспаднутим кућама, направљеним од блокова, са влагом и очајном столаријом…“, каже он.
Према огласима на специјализованим сајтовима, станови у центру Ниша могу се наћи по цени од 270 евра па надаље.
Оглашени „рекордер“ је стан од 160 квадрата, у ширем центру града, у кварту Црвени певац, који кошта 1200 евра.
Стан је намештен, зграда има лифт, а он има централно грејање и налази се на последњем спрату.
Двособни стан ван ширег центра, рецимо у периферној општини Пантелеј, површине 47 квадарата, на трећем спрату, може се изнајмити за 180 евра.
Кирија за гарсоњере у стамбеним зградама, површине од 27 до 34 квадрата, износи од 120 до 200 евра.
У Нишу се може изнајмити намештен стан и “на дан”, а дневни закуп, према специјализованим сајтовима, кошта од десет до 20 евра.
Нови Сад: Најтраженији су станови мање квадратуре
Станови за издавање у Новом Саду постају све скупљи, а са скорашњим скоковима цена, изнајмљивање некретнина постаје прави луксуз. Иако агенције за некретнине имају велики број станова у понуди, ипак власници који издају станове, радије се одлучују да заобиђу и агенције, али и државу.
Код агенција, за стан од 60 квадратних метара у центру града, морате издвојити око 500 евра, а упола мањи стан може наћи и по цени од 200 евра месечно. У улици Јована Суботића, у центру града стан од 40 квадрата код агенција може се наћи и по цени од 300 евра.
Са друге стране, по приближним ценама могу се наћи већи станови. Тако се стан од 100 квадрата у улици Модене у самом центру града, може изнајмити за 550 евра. За нешто мањи стан, од 89 квадратних метара на Тргу Галерија, кирија износи чак 900 евра.
Због тога се закупци најчешће опредељују за станове у огласима, најчешће на друштвеним мрежама, јер им то доноси нешто повољније услове, макар у погледу цене. У коментарима се најчешће могу пронаћи приговори у односу цене, квадратуре, стања и опремљености станова.
На једној од Фејсбук група са огласима за издавање станова у Новом Саду објављен је оглас за не нарочито атрактивну гарсоњеру у Ћирпановој улици, која се налази десетак минута хода од центра града, а за коју власник тражи чак 180 евра уз депозит у истом износу. За исти новац, такође гарсоњера у новоградњи, са новим намештајем, може се изнајмити у Петроварадину.
У самом центру града, у Змај Јовиној улици, на друштвеним мрежама кружи и оглас за стан од 42 квадратна метра, по цени од 280 евра, што је атрактивна цена у односу на цене за сличне станове у близини, које изнајмљују агенције.
У ширем центру града, станови од 30 до 40 квадрата могу се наћи по цени од 300 евра.
Питање је да ли правило удаљености од центра града утиче на висину кирије. На удаљенијој локацији, на Булевару патријарха Павла у новосадском насељу Телеп, 40 квадрата може се изнајмити по цени од 230 евра. У питању је стан у новоградњи са новим намештајем. У истој улици, стан од 120 квадрата месечно кошта чак 1300 евра, што је приближно ценама издавања некретнина у центру града.
Стан на дан, посао који „цвета“ током одржавања Exit фестивала, кошта 20 до 50 евра за дан, у зависности од доба године.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 11, 2022
