Pročitaj mi članakProsečna zarada u Srbiji je mnogo bliže minimalcu, pokazuju analize Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika
Просечна нето зарада (без пореза и доприноса) у Србији исплаћена у јуну ове године, према Републичком заводу за статистику, износила је 49.238 динара. Велики број грађана, међутим, сумња у тачност званичне статистике, јер ради за много нижу плату, те се поставља питање колика је стварно плата у Србији.
Мирослав Велимировић, председник УО Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије, каже да је обичан радник далеко од наведене просечне плате, јер у ту „математику“ улазе високе плате које вуку просек. Према анализама Асоцијације, просечна плата у Србији је много ближе минималцу.
„Без пореза и доприноса, висина просечне плате се креће око 22.000 — 23.000 динара. Притом, велики број радника новац добија и ‘на руке’, али и већина људи која је пријављена ради за минималац, што с порезима и доприносима износи око 37.000 динара. Много људи у Србији ради и за плате које су испод минималне зараде. Тако да је нетачан просек плате према РЗЗС“, објашњава Велимировић, уз опаску да РЗЗС говори онако како треба да говори, а не онако како стварно јесте, јер су политички постављени.
Јелена Милаковић, руководилац Групе за статистику зарада у Одељењу за статистику тржишта рада РЗЗС, наводи да висину просечне зараде сваки појединац посматра из свог угла и да је његова субјективна оцена то да ли је она висока или ниска. Просечна зарада се до сада рачунала искључиво као аритметичка средина, међутим, када се пређе на коришћење података Пореске управе, моћи ће да се рачуна и дистрибуција зарада.
Шта је са предузетницима који исплаћују минималац, а остатак плате ‘на руке’, или са онима који раде а не добију плату, односно колико то утиче на тачност висине просечне плате израчунате статистиком?
„Нема начина де се обухвате износи зарада који се исплаћују ‘на руке’. РЗС нема надлежност органа инспекције, тако да може само да користи а не и да проверава званичну документацију извештајних јединица“, објашњава она.
А на сумње да се просечна плата у Србији „намешта“, Милаковићева одговара: „Подаци добијени од извештајних јединица сматрају се документом који се не сме преправљати, јер садржи печат и потпис одговорног лица. Могу се вршити само исправке грешака насталих при уносу података, и то искључиво у консултацији са извештајном јединицом.“
Љубодраг Савић, професор на Економском факултету, констатује да највећи број људи у Србији има плату од 30.000 до 35. 000 динара.
„Просеци су нешто што, као и у свему, не одражава реалну ситуацију. Постоји један број људи у Србији који зарађује добро и има далеко од просека, то су нека државна предузећа, неке агенције, неки приватници, а постоји прилично велики број људи који примају само минималне плате преко рачуна и на то се плаћају порези и доприноси, а преко тога добијају још 100, 200 или 300 евра, зависи какав посао обављају“, објашњава Савић и каже да то најбоље илуструје виц о месу и купусу, где на крају испада да сви једу сарму.
„Бојим се да већи, сиромашнији део Србије једе купус и само понекад месо, а обрнуто, они богатији једу само месо и понекад само пресеку са купусом“, закључује Савић додајући да са платом од око 30.000, која се, иначе, сматра солидном, није могуће преживети.
РЗЗС: Како се израчунавају просечне плате
Јелена Милаковић из РЗЗС објашњава да се просечне зараде израчунавају на основу података прикупљених обрасцем Месечног истраживања о запосленима и зарадама запослених (РАД-1). Истраживањем се обухватају правна лица и установе (нису обухваћена министарства унутрашњих послова и одбране, као ни БИА). Истраживање се спроводи на узорку који је конципиран тако да се добију поуздани подаци за ниво области делатности у Србији. Подаци по општинама објављују се према месту рада, а не према месту становања запослених. Подаци о зарадама запослених код предузетника преузимају се из евиденције Пореске управе. На овај начин прикупљају се подаци за око 960.000 запослених, што чини преко 60% укупног броја запослених. Дељењем укупне масе исплаћених зарада са бројем запослених добија се податак о просечној заради за одговарајући територијални ниво или ниво класификације делатности.
