Pročitaj mi članak
У Народној Републици Кини је данас, на рођендан покојног лидера Мао Цетунга (1893.-1975.), пуштена у саобраћај најдужа линија супербрзе пруге у свету, која ће повезивати Пекинг и Гуангџоу на југу земље.
Супербрзи воз кренуо је јутрос у 9.00 сати по локалном времену из Пекинга за Гуангџоу, а још један воз кренуо је у супротном смеру сат времена касније, пренела је агенција АП.
Железнице су главно транспортно средство у Кини која се простире на 9,64 милиона квадратних километара и по површини је трећа по величини држава у свету
Тако је линија дуга 2.298 километара, чији су неки делови већ раније били у функцији, у потпуности функционисати, а пут од Пекинга до економског центра на југу земље биће преполовљен и, возом који иде 300 километара на сат (км/х), трајаће око осам сати, пренео је Ројтерс.
Пројектована за максималну брзину од 350 км/х, пруга ће имати 35 станица у већим градовима, укључујући Шиђаџуанг, Џенг Џоу, Вухан и Ћаншу.
Према подацима Министарства железничког саобраћаја, брза пруга ће увећати теретни саобраћај између Пекинга и Вухана за 20 милиона тона.
Након прошлогодишње несреће када је у судару брзих возова, погинуло 40 људи, инвестирање у железнице знатно смањено, а влада је, према писању локалних медија, смањила планиране инвестиције за 500 милијарди јуана (80,27 милијарди долара) на 2,3 билиона јуана, у оквиру петогодишњег плана до 2015.
– Развили смо читав систем ефективних безбедносних мера – рекао је председник одељења за науку и технологију при министарству Џоу Ли.
Званични Пекинг наводи да је и даље посвећен томе да највеће градове повеже брзим пругама, док у будућности планира њихово повезивање са градовима у Русији и југоисточној Азији.
– Брзе пруге су потребне за национални развој, за народ и за региноналне комуникације. Многе државе су покренуле своје привреде изградњом супербрзих пруга – додао је Џоу.
У НР Кини су у мају навели да ће железничку индустрију отворити за приватне улагаче, али су ови и даље скептични око тога, мада је потреба за финансирањем акутна.
НР Кини су и даље потребне милијарде у инвестицијама да реши проблеме у теретном саобраћају и претрпаност путничких возова, као и да унапреди железничку мрежу у растућим метрополама.
Током првих 11 месеци ове године, инвестиције у железницу, укључујући железничку инфраструктуру и куповину возова, износиле су 506,97 милијарди јуана (81,1 милијарду долара), што је за 3,1 одсто више него у истом периоду лани, навело је министарство.
– Одобравање неколико међуградских железничких пројеката главни је разлог који стоји иза раста инвестиција у железничку инфраструктуру у последњим месецима – изјавио је аналитичар консултантске фирме „ЦИКонсалтинг“ Шен Џенгјуан.
Влада у Пекингу је од септембра одобрила низ инфраструктурних пројеката вредних преко билион јуана ради оживљавања привредног раста, који је у три месеца закључно са септембром успорио седми квартал заредом на 7,4 одсто.
Железнице су главно транспортно средство у Кини која се простире на 9,64 милиона квадратних километара и по површини је трећа по величини држава у свету, уколико се у њену територију урачуна и подручје спорног Тајвана.
У НР Кини планирају да до краја 2015 буде око 120.000 километара пруге, укључујући 40.000 километара супербрзих пруге.
Железничка мрежа ће до тада обухватати четири линије исток-запад и четири север-југ.
У НР Кини се брзим пругама називају све које дозвољавају брзине веће од 200 километара на сат.
Прве брзе линије на кинеској железници уведене су 2007, на половини тзв. „златне деценије“ брзог привредног раста и социјалне стабилности у оквиру социјалистичког пута са кинеским карактеристикама.
У том периоду и упркос глобалној финансијској кризи од 2008, НР Кина је постала друга по величини национална привреда на свету са укупним бруто домаћим производом (БДП) од 11,3 билиона долара мерено паритетом куповне моћи (ППП).
(Блиц)
