Pročitaj mi članakDa podigne kredit u švajcarskim francima, za Dejana Kučinara iz Smedereva predstavlja najpogubniju poslovnu i životnu odluku, zbog koje je sada ostao i bez imovine, ali i bez novca. Da apsurd bude još veći, iako je sedam godina otplaćivao zajam, on banci sada duguje više nego što je pozajmio!
Дејан Кучинар (48) из Смедерева са супругом Надом отворио је још 1997. године етно ресторан „Брвнара“, први, како каже такав у Србији. Сваке године, радили су све боље и запошљавали по којег радника више. Редовно је плаћао обавезе према држави и запосленима. Узимао кредите, плаћао и враћао. Посао се ширио, те је 2007. узео кредит од једне грчке банке како би направили салу за прославе и три апартмана. Први уговор о кредиту закључио је у јуну 2007. године на 100.000 евра (7.996.000 динара) на 120 месеци, камата 13,5 одсто годишње. Месечна рата 1.535 евра или тадашњих 122.746 динара. Ресторан је проширио на 600 квадрата.
– На наговор банке, априла 2008. обавио сам конверзију кредита из евра у швајцарске франке и то на 238.640 швајцараца на дужи период отплате од 180 месеци и то по истој камати од 13,5 одсто. Мени је одговарало да добијем већи износ кредита, за каматну стопу нисам ни питао, посао се ширио, курс је био стабилан, а једини начин како су ми рекли је био да пређем из евра у франак, јер су била слабија средства обезбеђења. Месечна рата кредита износила је 3.129,63 франка односно 159.924 динара – прича Кучинар.
Кад нисам имао за рату позајмљивао сам од пријатеља
И он је то безбрижно, без проблема, редовно плаћао, не знајући шта кредит у францима који има висок валутни ризик, носи. И десило се – швајцарац је ојачао, а његова рата безмало три пута увећала. У једном моменту – 360.000 динара. У 2010. и 2011. узима два нова мања кредита у еврима, а како би њима враћао заостале рате по већем кредиту. И тад настају проблеми. Да би колико толико стао на ноге, априла 2012. у договору са банком рефинансира обавезе узимајући кредит за рефинансирање и то на износ од 216.000 евра а што је било 22.237.200 динара. Првих 12 месеци рата је била око 1.400 евра (142.800 динара), а након тога 2.332 евра или 237.899 динара до краја отплате.
– Враћао сам кредит релативно уредно. Кад нисам имао, пријатељи су ми давали новац, а чак сам и ауто продао каматашима у пола цене вредности – прича Дејан.
И док се он сналазио да плати рате, банка је за свако кашњење ревносно обрачунавала затезну камату и то од 0,1 одсто дневно. Средином 2013. није имао више новца. Почиње све више да касни. Заостатак три рате.
– Банка је, а да нисам ни знао, само једнострано раскинула уговор са мном и прогласила цео кредит доспелим. Тада сам добио и обрачун дуговања по ком је доспела главница била 203.168 евра, редовна камата 2.052 евра, а затезна 62.069 евра! При том сам добио и да платим некакве трошкове од 130.000 динара. По тадашњем курсу испало је да банци дугујем 30.788.307 динара!
Банка је након тога покренула извршни поступак хипотеке и продаје ресторана како би намирила дуг. Ресторан „Брвнара“ је продат за 15.195.138 динара, а процењена вредност пре продаје била је 48.452.591 динар.
Банци сам за кредит отплатио више од 70.000 евра. Банка је наплатила продајом ресторана 15.195.138 динара, али ме дужи за још 15 милиона и који се константно увећавају због затезне камате, па сада покушава да прода још неке непокретности које су биле обезбеђење. При том ни оне нису довољне да се намири тај преостали дуг – прича Дејан.
Породица и ја смо у дужничком ропству
Он и његова породица сада се буквално налазе у ситуацији дужничког ропства. Правду траже на суду. До сада, Суд је и утврдио да је банка зарачунавала незакониту затезну камату, као и да је кредит одобрен по нижем курсу, а да га је он отплаћивао по вишем.
– У току је неколико парничних поступака код Првог основног суда у Београду и Привредног суда којима оспоравамо и то што ми је због три рате банка раскинула уговор о кредиту и прогласила цео дуг доспелим. Тражим утврђивање ништавности како одредби, тако и самих уговора о кредиту, као и враћање претплаћеног новца – истиче Дејан Кучинар.
На питање, да ли би и шта би мењао да време може да врати уназад, Кучинар каже:
– Кредит ми је био тада потребан да проширим посао, али да сам знао узео бих динарски, без валутног ризика.
