Pročitaj mi članak
То значи потпуну енергетску снабдевеност гасом за отприлике 12 Србија.
Градња „Јужног тока“ за Русију је приоритет, а Европу неопходност, јер јој доноси енергетску безбедност.
То поручују из „Гаспрома“, уочи почетка изградње заказане за 7. децембар. Из „Гаспрома“ обећавају да ће гас „Јужним током“ стизати до европских потрошача од 2015. године.
Руско-бугарску обалу Црног мора спојиће подводна деоница гасовода „Јужни ток“ дуга 900 километра, на дубини од два километра. Од Анапа, 60 километара од главне Гаспромове компресорске станице Береговаја у Краснодару па до Варне. Копненим путем, траса иде преко Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније до Италије.
Гасовод иде у земљу и даље у Црно море и такву станицу имаће и Јужни ток.
Европска унија инсистира да кроз гасовод не пролази само руски гас, већ да он буде доступан за дистрибуцију и гаса других земаља. У „Гаспрому“ се надају да ће се Русија и Унија о томе договорити јер је за званичну Москву – „Јужни ток“ приоритет.
Руководилац пројекта Јужни ток Леонид Чугунов каже да не постоји ниједна могућност да гасовод „Јужни ток“ не буде изграђен.
Од почетка, та инвестиција је политичко питање. Неким земљама, сада, ипак није севеједно што их главна траса заобилази.
Новинар хрватског „Вечерњег листа“ Марко Биочина каже да то што главна траса „Јужног тока“ неће пролазити кроз Хрватску је изненађење у широј јавности али не и стручној.
„То су последице неких лоших политичких одлука још из 2007. а затим из 2010. А ово сада је само коначни резултат такве политике. Чињеница јесте да постоји план изградње гасне конекције према Србији он ће се вероватно радити у интересу Хрватске је да има интерконекције са земљама окружења“, каже Биочина.
Земље кроз које гасовод пролази, припремају се за градњу својих траса. Изградња српске деонице упослиће домаћу привреду, најмање 2000 људи, а од тразитни такси рачуна се на 200 милиона евра годишње. Србија има важну улогу на гасној мапи Европе.
Траса гасовода „Јужни ток“ већ је уцртана на контролној табли у главном Диспечерском центру „Гаспрома“ у Москви.
Седамдесет новинара из целе Европе, које је „Гаспром“ угостио уочи почетка радова, занимали су сви детаљи о гасоводу. Руски гасни гигант уверава да је, заједно са акционарима из Италије, Француске и Немачке, обезбедио финансирање пројекта вредног 16 милијарди евра.
(Ртс)
