Надзорни одбор Телекома, који је задужен да контролише пословање овог акционарског друштва, једног од највећих у Србији, у ком је један од кључних власника држава, одобрио је недавно споразум Телекома и Теленора, за који су многи медијски стручњаци оценили да представља вид политичког притиска на конкуренцију. Нова.рс открива ко седи у Надзорном одбору Телекома Србија.

Први човек Надзорног одбора и свакако јавности најинтересантнији је Милан Божић, универзитетски професор и једна од интригантнијих фигура политичке сцене Србије из деведесетих.

У његовој званичној биографији на сајту Телекома наводи се како је детаљно градио каријеру професора на Природно-математичком факултету у Београду, да би у једном тренутку крајем осамдесетих и почетком деведесетих био декан Математичког факултета.

Међутим, не помињу се много живописнији детаљи из тог периода, односно да је Божић био декан док је на факултету као професор радила Мира Марковић, председница Југословенске левице и супруга тадашњег председника државе Слободана Милошевића.

Истовремено, Божић је у то време био један од најистакнутијих функционера тада најјаче опозиционе странке – Српски покрет обнове.

Човек за везу Слободана Милошевића и опозиције

Био је саветник лидера СПО Вука Драшковића, републички и савезни посланик, као и потпредседник Скупштине Београда док је СПО владао Београдом. Из тог периода Божића се сећају као једног од кључних људи у смењивању Зорана Ђинђића са места градоначелника Београда, а био је и министар без портфеља у Савезној влади за време НАТО бомбардовања, када је потпредседник те владе био Вук Драшковић.

У то време Божићевим политичким наступима посебну ноту интриге давало је његово пријатељство са Миром Марковић, о ком је он неколико пута причао у јавности, док му, како је сам признао, није досадило да одговара на та питања.

“Миру знам двадесет година. Заједно смо се запослили на ПМФ-у 1974. Виђали смо се и дружили на факултету” испричао је једном приликом. Милана Божића многи су деведесетих година доживљавали као главну спону као између Слободана Милошевича и Мире Марковић на једној страни и Вука и Данице Драшковић, са друге стране. Причало се тада да је подједнако добар и са “првом дамом левице” и “првом дамом деснице” у Србији.

Божићеве везе са Миром Марковић тих година ишле су и преко његове супруге Сање Пурић, ћерке Јагоша Пурића, некадашњег ректора Београдског универзитета и блиског сарадника Мире Марковић. Пурићи су, према неким наводима, били у кумовским везама са некадашњом председницом ЈУЛ-а.

После промена петог октобра 2000. године, изгледало је да се Милан Божић повукао из политике. Међутим, мада није био истурен на политичкој сцени, из званичне биографије види се да је био присутан његов утицај у одређеним сферама.

Како се наводи, у Нафтној индустрији Србије био је од 2002. до 2005. године члан Управног Одбора, док је у Телекому био је председник Управног одбора од 2004. до 2008. године и специјални саветник генералног директора од 2008. до 2011. године. Интересантно је да је у Влади Србије од 2004. до 2009. додине био је члан комитета за реструктуисање јавног сектора.

Као посебно искуство сам Божић истиче рад при Математичком институту САНУ као руководилац више пројекта и као председник Управног одбора у периоду од 2004. до 2011. године. Напредњацима се придружује 2011. године, а 2012. постаје председник Надзорног одбора Телекома.

Истим сензиблитетом којима је некад хвалио политику Вука Драшковића и “србијански урбани менталитет” Мире Марковић сада је похвалио политику напредњака.

“Ужасно стање у које је актуелна власт довела Србију тражи да се сви ми који смо неколико година били ван политике пробудимо и опет радимо”, изјавио је Божић те 2011. године.

Уредница СНС информатора, играч фолклора ….

Сем Божића као истакнутог напредњака, у Надзорном одбору је и Соња Влајнић, особа која можда није у првом плану у Српској народној странци, али обавља битан посао за владајућу странку у медијској сфери.

У њеној званичној биографији наводе се детаљи из новинарске каријере, образовања, рад у различитим медијма као што су “Сведок”, Недељни телеграф, али и магазин Базар. Оно што не може да се прочита у њеној званичној биографији на сајту Телекома је да је Соња Влајнић главна и одговорна уредница СНС информатора, који издаје служба за информисање владајуће странке.

Међу онима који су задужени да кроз Надзорни одбор контролишу рад Телекома је и последњи руководилац Сава центром пре продаје тог конгресног центра. У питању је и професор Ђорђе Мазињанин, доктор економских наука.

У његовој званичној биографији може да се нађе да је дипломирао и докторирао на Мегатренд универзитету. Радио је у Електронској индустрији „Никола Тесла“, Јавном предузећу Поште Србије, као и у општини Палилула, а секретар Секретаријата за привреду Града Београда био је од 2005 до 2008. године.

Предавач је на Високој технолошкој школи у Аранђеловцу. Поред професионалне каријере, у биографији овог члана Надзорног одбора се наводи да је остварио запажен успех као “играч фолклора са око 1.000 одиграних концерата, али и као уметнички руководилац и кореограф у многим културно-уметничким друштвима у земљи”.

” Није битно из које сам странке”

Један од ретких наступа Ђорђа Мазињанина у јавности је био када је објашњавао како се у Сава центру, на чијем челу је тада био, десила пљачка. Наиме, током концерта “Дечје филхармоније”, непозната особа је из гардеробе покрала дечје новчанике и новац.

На крају разговора Ђорђе Мазињанин, тадашњи в.д. директор је свалио кривицу на себе:

Мазињанин: Највероватније је да је Сава Центар крив и његов директор..

Водитељи: И шта ћемо сада?

Мазињанин: Паре ћемо да вратимо, ако треба и политичка одговорност, никакав није проблем…

Водитељи: Какве ово везе има са политиком?

Мазињанин: Па не знам чисто ако је моје питање, моја функција, никакав није проблем, ја не знам боље да организујем, ако неко зна боље…

Водитељи: Само нам реците из које сте странке да знамо на коју политичку опцију да свалимо?

Мазињанин: Па, мислим да то сада није битно.

У Надзорном одбору Телекома у име запослених седе Мирослав Јоксимовић из Синдиката Телекома „Србија“ и Марина Здравковић из Јединственог синдиката Телекома Србије.

Њих је прошле јесени прозвао Покрет Слободна Србија и подсетио да је солидарност једна од главних вредности синдикалног удруживања.

Подсетили су да су се репрезентативни синдикати 2015. године залагали против продаје Телекома и да су тада тврдили да је продаја тог предузећа, у којем акције имају и грађани и запослени, недовољно транспарентна и да јавност не зна шта Влада продаје.

“Господо синдикалци, да ли данас, 2020. године, грађани и акционари знају тачно финансијско стање ‘Телекома’? Где је нестала солидарност и брига за државну имовину коју сте 2015. штитили”, поручио је ПСС Мирославу Јоксимовићу и Марини Здравковић и питао како су гласали у вези са спорним аквизицијама Телекома.

Чланови Надзорног одбора Телекома Србије су и Нинослав Продановић и Павле Милић. За Продановића се наводи да је диплому менаџера стекао на Интернационалном Универзитет у Солуну, а да је каријеру новинара почео на ТВ каналу 9 из Крагујевца. Милић је економиста који је радио у више транспортних предузећа, као и у Беопетролу и касније у Лукоилу.

Извор: nova.rs

Ознаке: јул, Милан Божић, Мира Марковић, СНС, Соња Влајнић, спо, Телеком Србија, теленор