Pročitaj mi članak
Поред корупције, спрега власти и криминала се огледа и у поклањању „државне“ имовине која треба да буде предмет реституције.
Мислим да би и Вама било занимљиво да се упознате са још једном, у низу, акција власти у спрези са криминалним структурама. У питању је још један пример поклањања државне имовине, тј. грађевинског земљишта. Оно што је свуда у свету најскупље, код нас се поклања. Кроз назови „приватизацију“ поклоњене су фирме, јер су продате за смешно мале износе. Да не спомињем да су они најбогатији добили највише повластица при плаћању и одлагању плаћања пореза.
Лицемерје власти је безгранично, поново, под привидом уређивања неке области живота, у ствари, провлачи се интерес крупног капитала.
На адреси Министарства, www.mgu.gov.rs, можете прочитати, кратак је, али су му последице дугорочне, Нацрт Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе. Укратко речено, како пише у Члану 3., омогућиће се да се, свако ко је градио без грађевинске дозволе, а био је само носилац права коришћења на катастарској парцели, тј. на земљи у власништву државе, да се дакле, упише као власник и на објекту и на грађевинском земљишту. Сви знамо колико кошта грађевинско земљиште, а ево наша власт га има толико да га поклања, а и буџет нам се прелива, па нам не требају паре.
Овај Нацрт се намерно појавио у време важења Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Службени гласник РС“ бр. 72/2011). Пријављивање свих нас, оштећених, траје од марта 2012.год. до марта 2014.године. У споменутом Нацрту, члан 13. предвиђа, да овај, криминални, Закон, ако се донесе, престаје да важи 31.12.2014.године.
Лепо су уредили, да сви, који су без дозволе зидали, на грађевинском земљишту, које је већ или ће бити пријављено за повраћај, могу да озаконе своје незаконите радње, а нама ће рећи да имовина наших предака ето „из објективних разлога“ не може да се врати. Комунисти су почели, а ови настављају, иде све пљачка на пљачку.
Ми, потомци старих власника, који су поштено зарађивали и били од користи и својој породици и друштву, а и нас су тако васпитали, а ми учимо своју децу, третирани смо од ове власти као малоумни и неспособни. Нама је додељена улога пуких статиста, којима су очи замазане могућношћу примене Закона о повраћају, а са друге стране, на сваком кораку нас опструишу у остварењу наших права. Неки људи су дочекали да им се имовина врати, Агенција за реституцију, сасвим савесно и стручно обавља свој посао, али извесно је да ће веома мало нас то успети, ако се овај и слични закони буду доносили.
Мора се рећи и то, да је сада, готово немогуће покретање и одржање породичних малих предузећа и предузетника, на имовини, која је у процесу реституције и враћена, због доминације тајкуна и корумпиране власти, на свим нивоима.
Државу Србију економски ће подићи само резултат рада великог броја малих породичних предузећа, јер ћемо се ми самозапослити на овој својој, напокон, враћеној имовини. Морамо бити достојни потомци, да би смо били достојни преци, да пример дамо и својој и њиховој деци.
Нећемо се опоравити ако наставимо са спекулацијама и неиздрживим банкарским кредитима.
Остаје нам, само, да се и даље боримо за измену већ постојећих закона, који су нам препрека у потпуном остваривању наших права, а ево доносе се и нови, како би се државна имовина отуђила, а да ни динар не уђе у буџет. Зато се питање реституције тиче свих грађана, јер ће сви имати користи. Ми само тражимо да нам се у натури врати одузето, или ако није могуће вратити, баш исту имовину, онда очекујемо неку другу у замену. Као што можемо да видимо, има превише случајева, поклањања државне имовине, а отварају се и нове могућности, онда је јасно да и нама може да се врати, оно што су генерације наших предака стицале, а комунисти су отели.
Тек када се, нама, старим власницима имовина врати, држава добија праве пореске обвезнике, јер ми плаћамо реалне износе пореза, без икаквих олакшица, које имају богаташи. Ми ћемо бити сталан и стабилан извор прихода, јер ми и наше породице, остајемо у Србији, да ту живимо и радимо.
„Како радили, тако нам Бог помогао.“
Весна Цветковић
(Двери)
