Прочитај ми чланак
Ако разматрате пресељење у другу државу, било због посла, студирања, пензије или само зато што вам се та земља свиђа требало би да будете свесни да трошкови живота нису исти као у вашој земљи.
Ако се преселите у иностранство како бисте студирали или уживали у пензији вероватно имате константан извор новца који примате у домовини. У том случају све што треба да знате јесте колико је земља у коју одлазите скупља или јефтинија у поређењу са вашом државом. И управо то показује прва мапа коју је урадио чешки лингвиста и математичар Јакуб Мариан.
Како разумети мапу? Замислите да тренутно живите у Немачкој (чији је индекс 100) и да трошите 2.000 евра месечно. Ако се преселите пак у Норвешку (индеx 153), мораћете да потрошите 53% више, док би у Молдавији са индексом 37 морали да потрошите само 740 евра месечно.
Где је ту Србија? Са индексом 45 Србија је једна од „јефтинијих земаља“ за коју вам је потребно 900 евра месечно за основне животне трошкове.
Ако се пак, преселите у другу државу у намери да се тамо запослите, прва мапа више не вреди јер је цена рада главна ствар која се мења и од тога зависе ваша будућа примања.
Проблем су ипак и други трошкови које треба да покријете од плате коју примате у тој земљи. На пример, ако сваког месеца у Немачкој потрошите 2.000 евра и преселите се у Бугарску, тамо бисте морали да трошите само 1.000 евра на исте намирнице. Просечна плата у Немачкој је око 2.600 евра, док је просечна плата у Бугарској око 400 евра – скоро шест и по пута мања него у Немачкој због чега просечан Бугарин не може себи приуштити трошак од 1.000 евра месечно.
Како разумети мапу? Овде бројке заправо немају конкретан значај већ више служе као показатељ разлике између куповне моћи земаља у Европи које могу да покрију основне трошкове од плате коју месечно зарађују. Као пример је узета Пољска са индексом 100 који се сматра нормалним.
Где је ту Србија? Испод просека са индексом 61 што значи да просечан Србин може да покрије једва више од пола месечених трошкова од једне плате.
