Прочитај ми чланакНаш закон о генетски модификованим организмима "замрзнуо" нам чланство у Светској трговинској организацији. Траже од државе да допусти промет ГМО на нашој територији. Општа забрана важи од 2009.
Пут ка Европској унији закочио је српски закон о генетски модификованим организмима из 2009. године. Променом овог прописа којом би се дозволио промет ГМО производа отворила би нам се врата Светске трговинске организације, а тиме би се убрзао и приступ европској породици.
Ово се чуло на панел-дискусији „Приступање Србије СТО и ЕУ у доба популистичких изазова међународној трговини“. Тамо је јасно истакнуто да Србија неће моћи да постане чланица ЕУ, ако претходно не постане чланица СТО, па да је преговарачко поглавље 30 – економски односи са иностранством, веома значајно за даљи напредак земље. Чуло се да се већ годинама налазимо у „статусу кво“, те да су бенефити које бисмо остварили приступањем СТО огромни, па нас на том путу, између осталог, највише кочи „лош закон о ГМО“.
Бивша помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација Бојана Тодоровић казала је да је процес приступања Србије СТО покренут још 2005. године, а да до сада није било политичке воље да се овај процес заврши до краја. – Чланство у СТО омогућава свим државама чланицама под једнаким условима да приступе тржишту од око седам милијарди људи које обухвата 98 одсто светске трговине – рекла је Тодоровић.
Професор Економског факултета у Београду и саветник у СТО Предраг Бјелић каже да се Србија налази на крају преговарања приступању СТО, али да су остала „нека нерешена питања“.
– Имамо питање режима трговине ГМО. Србија је законом из 2009. увела општу забрану било каквог увоза и извоза таквих производа, што је супротно општим правилима СТО – истиче Бјелић. – Та забрана се мора укинути, а за ГМО се може увести посебан режим одобравања њиховог промета. Производња се може забранити, промет не, али се може ставити посебан режим.
Алексеј Тарасјев из Института за биолошка истраживања каже да су раније законске регулативе биле боље од постојећих.
– Закон из 2009. је истовремено крајње рестриктиван и небезбедан, а ми не бисмо имали никакав проблем са СТО да имамо онај закон који смо имали од 2001. до 2009. – објашњава Тарасјев.
– Стари закон омогућавао је добијање дозвола за све врсте употребе ГМО, али за тих осам година ниједна дозвола није добијена ни за култивацију ни за употребу и стављање на тржиште као хране за људе. И поједине чланице ЕУ имају веома рестриктиван систем о промету ГМО, али немају општу забрану као Србија.
НОВА ТРЖИШТА
Карлос Гимено Вердејо из Европске комисије истакао је да затварање граница и ограничавање промета није решење, те да се глобализација не може зауставити.
– Чланство у СТО има својих трошкова, али има и својих предности. Треће земље имају приступ тржиштима, истовремено, добија се транспарентност и предвидивост – каже Вердејо.
СТО је једини регулаторни оквир за међународну трговину који данас укључује 164 државе, царинске територије, од којих су 159 државе чланице УН, од укупно 193 чланице.
