(Глас Русије, фото: flickr.com)
Амерички Детроит, који се нашао на ивици банкротства, прешао је под спољну управу. Експерти истичу тенденцију банкротства појединих градова и чак региона.

Кризни менаџер Детроита је добио изузетно широка овлашћења. У случају неуспеха његове мисије, америчка престоница аутомобилске индустрије постаће највећи град – банкрот у историји САД. На данашњи дан дефицит буџета Детроита износи 327 милиона долара, а укупан дуг премашује 14 милијарди. Град се трансформисао из аутомобилске у криминалну престоницу земље – ниво криминала је тамо пет и више пута већи од просечног америчког нивоа.

Уосталом експерти сматрају да финансијска страна питања – није најглавнија. Руководилац економских истраживања Института глобализације и социјалних кретања Василиј Колташов износи следеће мишљење.

Изумирање градова и целих региона у САД и Европи повезано је са пребацивањем индустрије током протеклих 15 година у Кину и земље трећег света. То је такозвана периферија глобалног економског система. Тенденција се пре свега испољава у најразвијенијим земљама светског капиталистичког система. У САД, Европи, Јапану одвија се процес финансијске централизације. Али она не доноси добро. Пошто власти не могу да нађу (а нешто посебно и не траже) решење за економске проблеме.

То значи да су током протеклих година они само извршили конзервацију кризе. И њихов једини успех је што су успели да ограниче њен развој. Зато је пораз државног финансијског система и система државне управе веома логичан. А у овој ситуацији оштре економске мере су једини одговор који могу да дају неолиберални кабинети Европе и Северне Америке.

Уосталом низ експерета је мишљења да разлог настанка аветињских градова на постиндустријском простору Запада није у пребацивању производње у Азијско-пацифички регион, него у технолошком напретку. Савременој производњи једноставно није потребно тако велики број радника. Све у свему проблем је знатно дубљи, него што се чини на први поглед.

Потребно је нагласити, да је Детроит – најизразитија, али никако једина илустрација практичног утицаја на цивилизацију фундаменталних закона тржишне привреде. Аналогни проблеми постоје и у Европи. На пример, у Шпанији је дужничка криза погодила десетак региона, који су затражили од Мадрида финансијску помоћ. Василиј Колташов наводи следеће.

Пад стандарда се наставља и на северу Европе, а не само у њеним јужним просторима. Наравно да постоји социјална претња. Тренутно се може говорити о томе, да је појачана миграција из делова еврозоне које је највише погодила криза – у периферијске економије, економије у развоју и у развијене економије Аустралије и Новог Зеланда.

Постоји миграциони ток у Бразил. Између осталог и у Русију. Али се засад не може говорити да су ови токови толико масовити, као у XIX веку, када су милиони људи кренули у сеобу на нове територије. Одвија се миграција најквалификованијих и адаптивних стручњака. То је добро за заостале привреде. Али су периферијске земље такође суочене са тешкоћама. Ове тешкоће ће стварати ограничења за сеобу. Једноставно се неће имати где да иде са сигурношћу да је тамо све добро.

Дугим речима не треба драматизовати ситуацију. Али данас, када се у свету одвијају политичке и економске трансформације великих размера, треба очекивати пораст броја аветињских градова. Сваки од њих ће имати своју историју. И у основи је увек сврсисходност.

Раскрснице трговачких путева, транзитна места на морским путевима, војна места – све су то градови који су се рађали из практичне потребе. И умирали су, када је нестајала потреба њиховог даљег постојања. Њихова ревитализација била би скупља. Дефинитивно рушење нема смисла. Зато власти и не журе са тиме. На њиховој је страни најважнији савезник, – време, које ће и без људске помоћи избрисати са лица земље аветињске градове.