Pročitaj mi članak
(Н. Бабић)
Велике гасне игре одређују исход сукоба: Разлози због којих украјинска независност о руском гасу није могућа, колико год САД тврдили другачије.
Од самог почетка украјинске кризе је зависност Европе од руског гаса незаобилазна тема и камен спотицања у доношењу било какве одлуке против Русије од стране земаља чланица Европске уније, које још од времена Совјетског Савеза с Москвом сарађују у области енергетике. Постојећи гасоводи, они у изградњи, немогућност било каквих озбиљнијих санкција против Русије је у великој мери последица неспорне чињенице да руски енергетски сектор и европске економије функционишу по закону „спојених посуда“ и да би било какав удар на руске компаније Газпром и Роснефт имао катастрофалне последице по Европу, која се ионако мучи с дугогодишњом рецесијом. Сада, када се почињу осећати благе назнаке опоравка, из Вашингтона стиже притисак на савезнике „да се не обазиру на могуће последице и да Русију треба казнити под сваку цену“.
Без обзира на заједничко саопштење, немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Оланд, па чак и британски премијер Камерон су свесни ситуације и све до сада су се успели одупрети притиску увођења већих санкција Русији.
Да заједничке изјаве не прате и конкретне одлуке видело се истога дана када је група Г7 попустила притиску Барака Обаме и Русији послала „ултиматум“, односно рок од месец дана „да се престане да меша у унутрашње прилике у Украјини“, а на службеној страници Европске комисије је најављена стратегија за смањивање зависности ЕУ о страним енергентима у којој се предлаже:
1. Диверсифицирање земаља из којих Европа увози енергију, јер је више од 90% гаса у 2013. у ЕУ је увезено из четири земље: Русије, Алжира, Либије и Норвешке.
2. Штедња енергије и побољшање инфраструктуре у циљу ефикасније употребе енергије у Европи.
3. Искоришћавање сопствених извора енергије Европе, будући да је производња енергије у Европи пала за готово 20% у периоду од 1995. до 2012., али може се повећати уз помоћу одрживе производње фосилних горива и повећањем залиха обновљивих извора енергије
4. Завршетак успоставе унутрашњег енергетског тржишта као подршке протоку енергије унутар Европе; на пример, снабдевање гасом шест држава чланица ЕУ-а у потпуности зависи од Русији и њихова би се смањила рањивост када би се могло енергију преусмерити према потребама.
Као што видимо, нигде се експлицитно не спомиње нагли прекид свих веза са Русијом, поготово не увоз и до 40% скупљег течног гаса из Сједињених Држава о чему поједини челници земаља Европске уније, међу њима и бројни хрватски званичници, маштају и сањају – ЛНГ терминале широм својих обала.
Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је након радне вечере групе Г7 у Бриселу пре четири дана коначно признао да спасоносно решење није у америчком гасу из шкриљаца, наводно револуционарног процеса производње којег Обама предлаже смањивању европске зависности о руским енергентима. Европски лидери су свесни да је то једна велика лаж и улазити у тако ризичан подухват би довео у питање не само њихове мандате као политичара, него и саму одрживост Европске уније.
„Увоз течног природног гаса из Сједињених Држава неће да реши проблеме енергетске безбедности Европске уније. Овај процес би потрајао одређено време, а Европска унија не може да гаји илузију да ће амерички гас решити наше проблеме“, изјавио је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо након састанка Г7 у Бриселу.
Барозо је рекао и да је амерички председник Барак Обама изразио спремност да се повећа доток природног гаса у Европску унију, међутим, на састанку два лидера нису разговарали о тој могућности.
Као што смо рекли, енергетска безбедност Европске уније је постала кључни проблем због развоја кризе у Украјини. Кијев дугује Гаспрому милијарде долара, а цена руског гаса за Украјину уместо 268,50 $, колика је била након споразума Путин-Јанукович, од априла када је Москва укинула све попусте износи 485,50 $ за 1000 кубних метара. Власти у Кијеву од Русије траже да снизи цену и врати је на повлашћену ниво и одбијају да плате пун износ дуга све док се не удовољи њиховим условима, преноси РТ.
„Украјина је земља која може довести до прекида транзитних обавеза и смањити испоруку гаса југоисточној Европи“, у априлу је рекао је руски министар енергетике Александер Новак.
Председник Европске комисије је у мају написао писмо руском председнику Владимиру Путину у којем наглашава „како се Газпром треба држати постојећих уговора са Европом и испоруке гаса не би смеле бити прекинуте“.
„Гаспром је и даље одговоран за несметану испоруку потребних количина гаса како је са европским компанијама договорено у уговорима о снабдевању“, написао је Барозо.
Руски председник Владимир Путин је раније одбацио могућност да америчке залихе гаса у Европи могу утицати на руске испоруке.
„Да би се покренуо увоз течног природног гаса (ЛНГ) из Сједињених Држава мора бити изграђена инфраструктура са обе стране Атлантика, а свако разуме да ће то потрајати, као и да се реди о захтевном трошку“, на Међународном економском форуму у Санкт Петерсбургу је рекао руски председник.
Након покретања процеса хидрауличног ломљења шкриљаца САД су себе виделе као највећег произвођача гаса на свету и већег извозника од Русије. Вашингтон је укинуо дугогодишњу забрану за извоз гаса и за сада дозволу има седам америчких компанија. У иностранству се гради и неколико ЛНГ терминала потребних за транспорт гаса, а више десетина чекају зелено светло законодаваца.
Упркос том тренду, САД ће тешко заменити Русију, а у најбољем случају би Русији могли парирати тек у средњорочном периоду. Да би то урадили, САД морају да преусмери четвртину свог гаса у Европу, а како ствари тренутно стоје, види се из податка да се први ЛНГ терминал неће отворити до краја идуће године. Први ЛНГ терминали се намеравају пустити у погон тек између 2017. и 2020. године, а тешко је поверовати да Москва, Брисел и Кијев до тада неће постићи консензус, а што је још важније, то је довољно времена да Газпром извоз преоријентише на друга тржишта . Споменимо да је Јапан покренуо иницијативу за покретање преговора са Русијом о изградњи новог гасовода, чиме би се омогућило затварање несигурних нуклеарних електрана, а истовремено обезбедила потребна електрична енергија. Modern Tokyo Times пише:
„Одустајањем од спровођења геополитичких интереса Вашингтона Јапан ће у обостраном интересу ојачати сарадњу са Русијом. Значајна сарадња већ постоји у култури, економском развоју и решавању геополитичких проблема, а већа сарадња у енергетском сектору је важнија од војне сарадње. Премијер Схинзо Абе је од 33 посланика јапанског парламента добио писмени захтев у којем се тражи изградња великог новог гасовода који ће да повезају боље две земље. Руска Федерација у подручју енергетике и природних ресурса већ сарађује са свим земљама на Далеком истоку. Наравно, Кина је највећи руски партнер, а Централна Азија је подручје од посебног интереса за Москву. Кина са Русијом сарађује у области војне и свемирске технологије, а исто тако Северна Кореја и Јужна Кореја.
За разлику од осталих земаља у региону, на Руску Федерацију се гледа као на неутралну силу која нема никакве претензије и политичка елита у Москви може да игра веома важну улогу у решавању напетости у том делу света. Осим тога, Русија је покренула процес уједињења Евроазије и Централне Азије и политичке елите у Јапану су сада усредсређене на нову геополитичку реалност и своје интересе. У исто време су односи Кине и Јапана захладили, а Русија може пробити тај лед.
У Јапану су сви свесни неопходности економске сарадње због природних веза између руског Далеког истока и севера Јапана, а највећи интерес је у енергетском сектору и другим природним ресурсима потребним јапанској индустрији. Министар спољних послова Јапана, Фумио Кишида, изјављује „да је сарадња између Јапана и Русије важна и због мира и стабилност у региону“. Дакле, тридесет и три јапанска послапника из владајуће странке су покренули иницијативу и траже од председника странке и премијера да на прво место стави интересе Јапана и да не подлеже хировима Вашингтона „.
Као што видимо, службени Токио није претерано одушевљен губицима које мора да трпи због савезништва са Вашингтоном и ово је још један доказ да некада националистичке стране, као на пример Мађарска са премијером Орбаном на челу, боље знају заступати националне интересе од колебљивих „социјалиста“ или либерала.
Што се тиче Украјине, ту је ситуација нешто сложенија. 3. јун Европска комисија од Газпрома тражи да за украјинску компанију Нафтогас спусти цену гаса са скоро 500 $ на 350-380 долара за 1000 кубних метара гаса, преноси РТ.
„Руски извозник природног гаса Газпром и украјински Нафтогас ће покушати да договоре цену 350-380 долара за 1000 кубних метара. Стварни напредак је постигнут“, рекао је европски комесар за енергетику Гинтер Етингер, који је посредовао у преговорима у прошли понедељак.
Повереник није хтео да открије коначну цену, али је рекао да ће она пасти са садашње од 485 $, али неће бити ни повлаштена, односно 268,50 УСД, цена коју су договорили Путин и Јанукович.
„Моји захтеви и очекивања су да договоримо пакет који ће да обухвати период до јуна идуће године“, рекао је Етингер.
Етингер је изјавио да је извршним директорима Газпрома и Нафтогаса потребно нешто више времена да размотре све правне, финансијске и економске појединости о предлогу и да се консултују са својим владама.
Други сценарио у постизању договора око цене гаса, ако се једна од странака не сложи, јесте судска пресуда међународног арбитражног суда у Стокхолму.
„За сада су се обе стране сложиле да неће ићи на суд у Стокхолму“, рекао је извршни директор Гаспрома Алексеј Милер и додао „како спор треба решити пре следећег круга разговора 9 .јун“.
Говорећи о могућем новом попусту за Украјину, Милер је дао наслутити да цена може бити смањена само директним трговачким преговорима између Газпрома и украјинског Нафтогаса.
„Овде се ради о комерцијалном попусту у израчунавању цене, а не о повлашћеној цени“, објаснио је Милер.
Украјина је крајем маја успела да нађе $ 786,000,000 и платити део од 3,5 милијарди долара дуга Гаспрому. Остатак дуга су Украјинци требали платити јуче, али је у понедељак Алексеи Милер изјавио „како ће Газпром за плаћање целокупног дуга чекати још седам дана“.
Став Европске уније је прилично чудан и с једне стране моли Газпром да помогне Украјини и продаје јој гас по повлашћеној цени или „барем тржишној“, што износи око 485 $ и јесте, а с друге стране чини све како би ограничила пословање Гаспрома у Европи. Пољски премијер Доналд Туск је решење видео у пројекту Енергетске уније, чиме би се „срушио руски монопол“.
Дан након преговора представника Гаспрома и украјинског Нафтогаса, заменик извршног директора руске компаније, Александер Медведев, поручује „како је то глупа и ирационална идеја“.
„Идеја оснивања 01:00 европског тела које ће бити задужено за куповину гаса за целу ЕУ је једноставно глупа и ирационална“, изјавио је заменик председника Гаспрома, Александар Медведев, сугеришући пољском „како је сигурно полудео кад то предлаже“.
„Господин Туск је политичар који је учинио јако пуно за развој наших односа и одједном, како кажу, као да је пао с дрвета кад каже:“ Зашто не би куповали гас користећи пример атомске агенције, која за целу Европу купује обогаћени уранијум? Чак и европски комесар за енергетику, Гинтер Етингер, сматра да Тускова идеја нема економску оправданост, а ја сада могу навести низ аргумената зашто је ова идеја глупа „, рекао је Медведев.
Русија обезбеђује око 30% европске тражње, а према проценама ће Европи до 2025. бит потребно додатних 170 милијарди кубних метара гаса, док по израчунавању Газпрома та количина до 2035. може достићи и 225 милијарди кубних метара годишње.
Медведев је рекао „да је Газпром спреман да осигура своје залихе за Европу, али процес ометају европски партнери“.
„Према прописима ЕУ Газпрому је допуштено коришћење само 50% капацитета гасовода Северни ток који повезује Русију са мрежом гасовода у средњој и западној Европи. И поред тога, европски партнери су више пута одложили одлуку о расподели преосталих 50% капацитета оптерећења. Позивање на оваква решења ће бити комплимент политичарима. Ово је чисто политиканство и то ћу отворено рећи. Нема сумње да је пројекат економски ефикасан, али се онда омета због неких политичких питања и не иде напред. Они не знају шта раде, но, ми ћемо пронаћи други начин да осигурамо наше потребе. Они не разумеју да се не може победити силом „, рекао је Медведев.
Што се тиче позива ЕУ за заустављање пројекта Јужни ток, Гаспром тврди да је спреман за најгори могући сценарио и пројекат ће завршити и без страних улагања.
Медведев је америчке напоре да се повећањем америчког тржишног удела у региону заустави руска снабдевање енергијом у Европи назвао „немогућом мисијом“.
„Ми разумемо да САД седе високо на брежуљку и независно о привредној сарадњи са нама присиљава Европу на неразумне одлуке и кораке. Мислим да над логиком европске пословне сарадње с Русијом неће превазићи деменција, која би довела до немогућих извозних ограничења“, казао је Медведев, чиме је хтео да укаже на бескрупулозно уплитање Вашингтона у европску енергетску безбедност и економску стабилност.
Украјина је са своје стране у потпуности под утицајем Вашингтона, једнако као што је била у ноћи оружаног преврата у Кијеву у фебруару ове године.
Превратничка влада Арсениј Јаценјука емисарима с оне стране Атлантика верује буквално све. Кијев Пост, пропагандни медиј који је одиграо важну улогу у организовању и праћењу ЕуроМајдана и насилном свргавању Јануковича, пише „како украјинска влада оживљавања пројекат за изградњу терминала за течни природни гас на црноморској обали у региону Одеса“.
„Стручњаци кажу да би тај терминал могао задовољити барем 10% украјинских потреба за гасом у кратком року, а 20% у дугорочном периоду“ пише Кијев Пост.
Новоименовани шеф Државне агенције за инвестиције и развој, Сергеј Јевтученко, одговоран за пројекте ЛНГ терминала, каже да ће цена ЛНГ у Украјини бити 370-380 долара за хиљаду кубних метара.
„Треба додати 40 $ том износу за реплинификацију, што би укупно коштало 65-75 долара мање од онога што Украјина тренутно плаћа Русији, не укључујући изнајмљивање танкера.
Арсениј Јаценјук 2. априла најављује завршетак ЛНГ терминала којег је почео градити још Јанукович и поносно најављује „како ће ЛНГ не само помоћи у диверсификацији снабдевања гаса, него Украјини донети и неколико милијарди кубних метара гаса годишње“.
Председник Виктор Јанукович је покренуо пројекат за изградњу терминала у близини Одесе за складиштење течног природног гаса 2010. И укупна процењена цена пројекта је $ 1 300 000 000. Украјинска влада с јужнокорејским инвеститорима, који такође учествују у пројекту, планира преузети власништво над 25% удела у терминалу. Алжир, Азербејџан и Катар очекују да ће они вршити испоруку течног гаса за тај пројекат, а терминал у Одеси би био капацитета 5 милијарди кубних метара годишње. Планира се и изградња копненог ЛНГ терминала који може служити танкерима са капацитетом 178.000 кубних метара, а укупни капацитет ЛНГ складиштења би био 540.000 кубних метара. До 2018. Јацењук и његови министри маштају о складиштењу 10 милијарди кубних метара гаса.
Украјински дневни лист наводи низ аргумената због којих би пројекат требао ићи даље и да ће се Украјина са њим практично препородити.
„У овом тренутку је цена истовара цена ЛНГ у Европи само $ 252 за хиљаду кубних метара. У децембру је руски највећи потрошач гаса – Немачка – плаћала око 277 $ по хиљаду кубних метара и у поређењу са службеним подацима и ценама на светском тржишту, то звучи као добар посао, поготово ако узмемо у обзир да се цена у Азији креће 400-480 долара. Иако то може бити привремена појава, растом производње течног гаса ЛНГ и поред пораста потражње ће на крају умањити цене. Кад ће цене пасти, то може бити предметом расправе „, прилично оптимистичан је Кијев Пост.
Међутим, признаје да су већ искрснули проблеми и шпанска компанија Gas Natural Fenosa, која је потписала уговор са украјинском државном агенцијом 26.12.2012., сада негира да је њихов представник имао овлашћења да потписује било шта. Уговор је поништен и компанија Феноса је изашла из пројекта ЛНГ терминала, а „Шпанци су једноставно окренули леђа украјинској влади и створили јој велике непријатности“.
Одустајање шпанске компаније је проблем који би се чак и могао превазићи, али према писањима украјинских медија „постоји још један изазов како би се дошло до пуног капацитета – мора се уверити Турску да пусти више танкера са ЛНГ кроз Босфор“.
„До сада нисам чуо за разговоре, чак да се одвијају“, казао је бивши украјински саветник за енергетску безбедност, Богдан Соколовскиј.
Центар за стратегију саобраћаја потврђује да такви бродови представљају већу могућност од пожара у саобраћајном турском каналу, но то је само део истине. Турска не само да не жели да преговара, него је Анкара ултимативно поручила да нема говора о проласку танкера са течним гасом у тој количини који би се складиштио у Одеси.
Новости Кипра пишу како је одговор турског премијера Ердогана премијеру правратничке владе у Кијеву, Арсениј Јаценјуку, био кратко: „Не!“.
„Нажалост, нисмо решили једно од главних питања, а то је пролаз кроз Босфор. Разговарао сам с премијером Турске и тражи да размотри могућност превоз ЛНГ кроз турски канал и одговор је био – Не!“, Рекао је Јаценјук.
Према његовим речима, Украјина још увек није решила питање транзита течног природног гаса и пројекат градње ЛНГ терминала ће се врло тешко да спроведе.
Јаценјук је истакао да Украјина може да одустане од градње терминала њиховим изнајмљивањем од америчких фирми, „али све опет зависи од Турске, што је сада немогуће учинити“.
Турски став је јасан из посве разумљивих разлога. Постојећи гасовод који од Русије води до Анкаре је за Газпром алтернатива у случају застоја изградње Јужног тока преко земаља чланица ЕУ. Руска компанија у случају било каквих непријатности озбиљно рачуна на Турску, која се показала заинтересованом за сарадњу у гасном сектору као транзитна земља и сигурно неће Украјини препустити могућност која јој се указала. То се види и из написа турских медија који су средином априла у великој мери писали о могућем скретању Јужног тока и да је Анкара спремна на такво решење, а турски министар енергетике, Танер Јилдиз, тражио је хитан састанак са челницима Гаспрома како би и званично потврдио став Турске .
И поред јасног става Европске уније, Русије, Турске и других земаља које нису чланице ЕУ, Вашингтон упорно инсистира на „украјинској енергетској независности о Русији под сваку цену“.
Ројтерс 5.јуна пише да је амерички сенатор Edward Markey у четвртак представио нацрт закона који за циљ има смањити украјинску зависност о Русији и модернизовати гасну инфраструктуру која је још из доба Совјетског Савеза, као и украјинске способности у истраживању нових лежишта.
Поједини амерички сенатори су позвали своје компаније да повећају извоз америчких енергената у Украјину и ту земљу „ослободе руских залиха“.
Ројтерс признаје „како се америчке пошиљке течног природног гаса на светским тржиштима не очекују пре 2015., а Украјина ионако нема терминал за њихов прихват“.
Законом којег је Markey упутио у процедуру се намерава да удвостручи количина ресурса за америчке агенције, укључујући и Стејт департмент, УСАИД и Експорт-Импорт банке, које би требале помоћи Украјини да унапреде енергетски систем. УСАИД ће, на пример, добијати 10.000.000 $ годишње за Украјину све до 2017. За УСАИД се само може рећи да не постоји преврат, „обојена револуција“ или дестабилизација неке земље где та америчка агенција није била присутна, стога је беспредметно трошити речи на активности те тзв. „Међународне агенције за развој“.
Закон о украјинској енергетској независности ће дати снагу Кијеву да се бори против Путина и његових пријатеља“, рекао је Markey, који председава Одбором сената за иностране односе у енергетском сектору, али му изгледа нико није рекао да у Турској имају сасвим друге планове.
„Украјински енергетски систем је ноторно неефикасан, што је и процена Светске банке која у свом извештају наводи да Украјина може да смањи количину увоза природног гаса једно ако смањи грејање за пола, замени старе котларнице и поправи гасоводе“, пише Ројтерс, као да је Украјина Судан па на -20 степени Целзијуса може „смањити грејање“ и усред зиме мењати „старе котларнице“.
Амерички „магарци“ поклањају гас Украјини
Упркос трагедији која се дешава у Украјини, закон америчких сенатора је у Русији пропраћен подругљивим написима. Тако аналитичар Антон Мардасов за руску Слободну штампу пише како су амерички „магарци“ одлучили поклонити гас Украјини.
„Након „слонова“ Републиканаца – слон је познати симбол америчке Републиканске странке – који стално покушавају лобирати за слање помоћи украјинској власти, укључујући и војну, сада су се у кампању укључили и њиховиу САД-у вечни ривали -„магарци“ Демократи (магарац је симбол Демократске партије у Сједињеним Државама)“, пише Мардасов, коментаришући закон Edward Markey усмерен на смањивање енергетске зависности Украјине о Русији.
„Документ, чији је аутор демократски сенатор Edward Markey говори да ће амерички Стејт департмент, Министарство, Експорт-Импорт Банка и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) добијати двоструко већи износ за реорганизацију енергетског система Украјине, а само УСАД ће до 2017. сваке године добијати 10.000.000 $. Међутим, док западни политичари разбијају главу и покушавају наћи решење које ће помоћи Украјини да се ослободи „енергетске патње“ и јарма „империјалне“ Русије, Украјина такође жури да одустане од руског гаса. 6. јуна је државна фирма Укртрансгаз – оператер гасног транспортног система у Украјини – саопштила да се „независност“ у мају 2014. у односу на мај 2013. повећала 4,6 пута, односно за 3,7 милијарди кубних метара природног гаса“, пише даље Антон Мардасов, те објашњава да је реч о планираном почетку сезоне црпљења природног гаса у подземна складишта, где се до 31. маја 2014. ускладиштило око 12,6 милијарди кубних метара.
„Потрошња енергије украјинске индустрије, топлана и гасног транспортног система је пуно већа од свих светских показатеља. То сеже још од совјетских времена, када смо се бавили производњом енергије, без да обраћамо пажњу на проблем штедње те исте енергије, за разлику од тих истих Европљана који увек купују енергију по светским ценама, те у складу с тим планирају штедњу. Стога, ако се за украјинску топлотну инфраструктуру и производње опреме потроше милијарде долара, наравно, потрошња у земљи мора бити смањена“, говори директор Националног института за енергетику, Сергеј Правосудов, чиме потврђује да Руси, Украјинци и остали народи Совјетског Савеза због сасвим другачијих навика господарења енергентима у свом менталном склопу уопште немају појам „штедње енергије“ и тешко их се може уверити у „сврсисходност“ таквих непопуларних потеза које предлажу амерички сенатори.
Водитељ руске фондације „National Energy Security“, Александер Пасечник, такође је уверен да су надоградња инфраструктуре за грејање и опреме за производњу у Украјини само политичка шпекулација, што је потврдио у интервјуу за Слободну штампу.
„Наравно да за велике послове нећете наћи помоћ на путу. Но овај износ уопште није примерен украјинском систему за којега требају милијарде. Можда на локалном нивоу овај новац може донети неке позитивне ефекте, али више не. А шта ако половина тог износа, као што је обично случај у Украјини, не оде у благајне фирми којима је намењен, него заврши као златне полуге и вреће новца у нечијем подруму, као што је било у марту 2014. када су украјинске снаге безбедности у бившем министру енергетике Едуарду Стависком пронашле 42 килограма злата и готово 5.000.000 $. Русија за разлику од западних „помагача“ заиста помаже Украјини субвенцијама и зајмовима, који су стотине пута већи од оних америчких. Дакле, крајем децембра је Путин напустио прву траншу руске помоћи у износу од 3 милијарде долара, а Украјини не би сметало да јој се додијели и преостали износ од укупно договорених 15 милијарди долара, али, као што знамо, Кијев није платио износ за гас који је морао да плати, тако да о даљим трансферима не може бити ни говора „, рекао је Александер Пасечник .
Слободна штампа: Модернизација украјинског гасног ГТС система није толико потребна Украјини колико Европској унији.
Алекандер Пасечник: То и јесте бит тих напора. Ако за неколико година проради Јужни ток и у украјинском систему не буде руског гаса, то ће бити гомила старог гвожђа.
Барозо је затражио од Бугарске да одмах прекине изградњу Јужног тока, јер у Бриселу започиње истрага о конкурсу за изградњу бугарског дела гасовода, јер наводно сумњању у његову регуларност.
Желе ли стварно спречити изградњу Јужног тока, Европска комисија не може и нема такве овлашћења. Истичем да говорим о изградњи, а не пуштању у погон. Сви учесници су закључили међународно-правне уговоре, који имају већу правну снагу него што има било какав папир из Брисела, тако да не постоји могућност европских званичника да се зауставе изградњу. Они је могу мало да успори и то покушавају да учине.
Но, из оперативне перспективе, за Јужни ток може бити проблема. Као што знате, правила Трећег енергетског пакета ЕУ су веома строга, што значи да је пола капацитета резервисано за друге произвођаче гаса. Газпром не може истовремено имати гасовод и снабдевање гасом кроз њега. Међутим, чак и ови проблеми се могу решити. Осим тога, састав Европске комисије ће се променити и постоји претпоставка да ће доћи нови људи који су више фокусирани на трговину него бирократију. Уосталом, Јужни ток је искључиво диверсификацијски модел који ће заобићи транзитну земљу као што је Украјина, те повећати енергетску безбедност Европе, што и јесте главни циљ Брисела.
Шта сада Украјина може да произведе када је Крим у Руској Федерацији, а био је главни избор енергената?
Да, Русија је преузела Черноморнефтегаз. Украјина производи неке количине, али то није ништа озбиљно. УкрајинскА привредА пропада, а о неком расту, чак ни у средњем року 3-5 година се не може говорити, сада се говори о унутрашњим ресурсима, као што је гас из шкриљаца. Међутим, након неколико година расправе стварно се није учинило ништа.
Враћајући се на амерички закон, треба рећи да су републиканци раније покушали прогурати закон који би омогућио извоз течног природног гаса за Украјину. Међутим, амерички политичари не процењују трошкове и нису успели да схвате да САД имају само један ЛНГ терминал за извоз, а он је већ заузет. Други се гради у на другој страни Америке, на обалама Пацифика. Дакле, чак и ако Сенат да зелено светло за извоз, Американци немају ништа чиме би покренули посао. Осим тога у опширној анализи о „револуционарном гасу из шкриљаца“ је средином маја писао и William Engdahl и цитира агенцију Standard & Poor’s која је 97 истраживања у том сектору оценила као „смеће“ (џанк), а наводи и бројне примере одустајања од већ започетих пројеката.
Изгледа да је заиста реч о бајкама којима амерички званичници у свом интересу заводе лаковјереног Јаценјука и министре из превратничке владе у Кијеву, који од фебруара ништа смислено нису направили за Украјину, а када би само делимично била истина, ту је непремостива препрека – турски премијер Ердоган који је затворио Босфор за танкере који би пловили ка занимљивом, али неизводљиво ЛНГ терминалу у Одеси.
(Адванце)
