Pročitaj mi članak
Најосновнија ствар коју треба урадити је уматичење почетног стања својине – ЕВИДЕНЦИЈА ВЛАСНИШТВА тј власника и то живих!
Како то спровести?
Једноставно, одредити рок, нпр. годину даназа пријаву власништва над имовином, парцелама, зградама, становима, правима итд. Свако би био у обавези да у одређеном року поднесе пријаву да је власник одређене парцеле, зграде, стана итд. или идеалног дела. У пријави би се уписали подаци по ком основу је власништво стечено и када, као и подаци о живим потомцима, потенцијалним наследницима.
И, у случају да се нико више не појави са пријавом за исту имовину, лако би се доносило решење о упису власништва над том имовином. Но, ако би се јавило више њих, решавало би се доказивањем на суду.
Ово би олакшало посао власницима тј. држаоцима те имовине, њиховим продавцима, судовима и општинама, држави итд. Такође би то уматичење било ОСНОВ за опорезивање имовине и других права, попут социјалне карте и сл. Уматичењем би се регистровалои ко је наследник након смрти власника, па би се након смрти аутоматски покретао поступак за наследство и укњижавао следећи власник, обвезник опорезивања.
Тренутно стање сада је такво да се неке парцеле воде на Турке, преко половина на умрле а држава нема никакву евиденцију. Ово је кључни проблем и за легализацију. Све друго је лако; и планови и скице. Ту би држава убрала огроман новац и завела једном евиденцију да се зна чије је шта. Такође многи користе социјална права јер се на њихово име не води ништа. Сигуран сам да би се већина људи са овим сложила.
Но, не би одговарало политичарима у власти који имају по неколико станова, кућа и шта све не, а ко зна да ли плаћају порез. До сада нисам чуо нити једну партију да се за овакво увођење реда залаже.
Основ свих основа је баш ова административна мера, да видимо ко шта има и ко плаћа порез а ко не, ко користи државне привилегије и сл.
Све ово је у ери компјутеризације лако увести и за целу Србију, јер би после истека рока знали ко шта има, а оно што нико није пријавио, морала би да присвоји држава.
Али, кренули би једном са устројеним редом!
